Stražilovo

-13 127 51-

0 уарави и цадзору школском (Лотоп. кљ. 141 год. 1886.) претреса се томељито и стварпо ово сувремено питање. Ко год има респекта од педагогије као пауке, ко год ана, какве тешке захтеве поставља нова педагогија на наставника, свако ће прећн на страну пшпчеву, да се управа и надзор шкода сме (рекосмо сме) предати у руке само стручну педагогу. У томе питан.у треба да 'одлучују ле дедагошки разлози; сви други обзири морају со одбацити. Нова педагогија не може замислити васпитну наставу бев религије. Ссм тога у свима нашим автономним властима има свећеника а вишима су председници епископи и патријар. Ако у том нема доста јемства за православље, онда јемства управо ни нема. Нипгчеви су разлози свугде јаки, јер су објективни. Пријатељи и градиоци наше школе нека им се не оглуше! — Трећа је расправа (стр. 121 — 219.) Може ли школа бити без телесне казне? (Летон. књ. 105 —168. год. 1891.) Вештом руком латио се писац, да оштрином сво.јих раЗЛога сасече једну дубоку и тешку рану са тела иародне наставе. Нека зна г. Н., да су уза њ сви разумни и хумани (шта? зар нехуман недагог?) педагози а да ће му до неба захвалити сав дечји свет на речима, пуним уверења и топлине. Искуство дивно доказује, да школа може бити без тога иечовечнота страшила, које ,је (као што се сада па жалост доцне увиђа) читава поколења морално упропастило. Докле год се буде и помишљало па телесну казну у школн, знак је, да има још недостатака или у опреми и уредби њено.ј или у спреми и доброј вољи иаставника. Нопуните те недостатке па ћс, уверенп смо, нестати и прута Из школе. - Све што досле рекосмо, можемо сабрати у ове речи: писац расправља сувремена животна питања наше школе, уз добро познавање иачела Хербартове - школе. Желимо, да ове мисли нродру дубоко у срца нашега учитељства и опћинства, јер то ће охрабрити писца, да нам што пре нреда и другу књигу. — Једно што се не може похвалити у овој књнзи, то је језик. Управо грехота је, да сриски књижевник па још ггедагог, пише оваким новинарским језиком (то јс последњи квалитет). Особито се опажа велик утицај немачкога језика Пр&воаиене грешке : не су (стр. 9, 20; 37, 78 и т. д.), не смо (10, 151), према ст. слов. н^смв мора се •заједно цисати; би ће (219) треба заједно; напредка (10); сведочбе (21.), потстакне (24), објасњује, -шњ- (93), разљућепих жљ- (135), покољење, -л-'(157), зађевица, -д- (113), развијтак (46 и још), развијће (58) не треба -ј-; шњиме (23), ш њиме (34) треба с њимо. Погрешно је дељење: поз-вани (16) приг-пуо (17) доспевши (48) уг-ладио (109) и још много. Облици. 0. пад. ј. љубави (17, 84), помоћи (26), речи (30), власти (70) треба л.убавл.у, номоћу, речју, влашћу. Погрешни су заменички 2. п. ,ј. прв» (10.) педагошка (10) из дечја живота, у себе сама (1.38), права човека (157), права учитеља (213); треба: првога педагошкога дечјега самога правога; у пами треба пама. Бол.е јс: таки такога, оваки -о^а него оваков овакови оваковога, таков такови таковога, којо г. Н. једино унотребљава. Допустиће ми еваки (185) троба овако. Применувши (89) замену и замоне, (105), добро је само -нивши -не; волио (140, 217) према волоти треба вцлео, а сад. вр. је волим; донешоних (185), унешен (188), панешен (217) треба свугде " с " јер је основа пес- а од осн. носи- је ношен; прихваћа (205) схваћају (19.) треба -т- јер је осн.

хвата- а од осн. хвати- има облика еа -ћ- прихваћен; подвржен (158) трсба подвргнут; памтење (83) треба -ћ- јер је . од оеи. памти- од облика памћен; можда би ббље било и бриђење него бридење (174) од бридети као виђење од видети; да се удубимо (138) треба удубемо од осп. дуб- а оно јс од осн. дуби-, која зпачи друго пешто. Веома је недоследно употребљен глагол цристи : исцрпети (69.) исцрпео (98, 68) црпели (152) уз то исцрпивши (40) црпљено (18, 132) исцрпљена (185); црпи (51, 76, 199) уз то исцрпу (139) и иецрпе (199) црпећи (100); од осн. црп- треба: црнсти црпао црпли исцрпавши црпено црнем-еш-е-емо ете-у-ући. Будућега времена скоро и нема него се 111611. онисујо еа да и сад. вр.: који ће да регулшиу и контролишу, ббјект ће да иодивља, он ћо да изгуби (12), школа ће да користи (19), који ће да сматра (21), тачније ће да разуме (37), радо ће да пристане (38) и т. д. Синтата ,је веома погрешна. Ред рсчи врло често је поремећен, уггОтреба простих и сложених придева је врло нетачна и погрешна (он је снажни браннч, наука је верни пратилац 53, учитељи нека елуже деци као узорити пример 172). Уз глаголе моћи, морати, почети ретко долази 1п1т. него свагда да са сад. вр.: може живље да развија, цочело оо правилно да оцењује (9) ја могу да поткрепим (145).мора да буде (20) и т. д. Још је више иесама (44) много је учитеља, колико је учит. (199) још је такових педагога (203) а свугде треба безлично има, шта више долази: ретко је свештеника (107). Нешто новога, кориснога (172) иишта новога (18) понешто удесна (39) а треба ново, корисно, удесно. Бавише (11) говорих (20) живоше делаше (152); од трајних глагола није згодан аорист. Могао бих навести јоште гомилу н.чказа и потрагуша, са којима одавпо већ ратују наши филолози , али се оне упорио Држе. Ноказаћу само некоје, јер и овакоје вапремљено мпого места: убеђење (13) веронаук (14,. 22) редостав (34) оваплоћен (23, 122) упливисати (34) упозорити (35, 36) осведочен (160) опредељивати (52) противразлог (76) изнимка (79) отеловљен (85) делотсруг (87) нриврженик (108.) околност (109) образложеп (188) прешан (58) целодпевна обука (17 7) и т. д. а да и не потежем руске, турске и друге речи, без којих лепо можемо бити: услов поборник реван благодарити учтивост примедба кадар виновник сигуран каштига посетити; битисати и битисаље значи баш противпо: п опасти нроћи, иропадаље. Пријемљив (24) етрШпдПсћ. искључиво (9) апзвсћПе.чвПсћ, (не) да ее ев 1^881 81сћ (п1сћ4) врло често, неопходно (64 п често) ппшп^ап^Псћ, а од куда је опходно (193)? условљен ћесПп§1; често, њихов властит (26) 1 ћг 01§еп, својствен (18) е^епЉОтНсћ, несравњено (31) ппуег^ШсћНсћ, неопростив (97) нпуеггеШНс.ћ, неутешно стање (77) пп(;го8(Нсћ, свестан са 2. п. (47, 100) ће-тнзбЈ, оп подлежи промени (53) влостављање злоупотреба, шта с њиме да почнем (м. радим) «>аб8 8. !оћ ш. 1. ап&т^еп., одстранити (140) ћезеИЈдеи, отштета (218) Еп18'сћа41б ип 8, неоспорпо (155) ипћев^пНеп, можебитна (!) жестипа (156), делокруг (157) ^гкппцвкге^в, могу11е је (215) е.ч 181 шо^Нсћ и т. д. и т. д. Шта ће бити од нашога кн.ижовнога језика овако пишући, то сам Бог зна! — П. :ампа ,је чиста, књига јс укуоно израђена, само има преко 50 штампареких грВшака, али само једпа квари смисао на страни 104. 17 р.ед од доле: меетни а треба ешгрхиски. Т. 0.