Stražilovo

чз 119 03-

трпе толико друге важне државнс и друштвене установе, пе могу како ваља да се памирују друге много прсче потрсбе које народ унапређују здравствсно, морално, умно и материјално. Вслики ивдатци на војску утичу тим штстније, што се са ванредно усавршенс технике и оружјс све то већма дотсрује, те државе старо оружје морају да замсњују иовијим и све то боЉим.* Примера луксуаа, што се коси о морал и о здрава начела народпв ирџвреде тс је штетан н убитачап, може сс безбројно павестн и из свакидашљсг живота појединих људи и сталежа. Такав штетан луксуз тера, на пример, домаћнп, којн пемилице троши и арчи нмаље ван куће на различитс ствари без којих ои можс да буде, а пс брине се за своју нородицу која трпи оскудицу у иајпречим и најпотребнијим стварима. Такав луксуз терају и они ђаци што се школују на страии који, нримивши своју мссечнину, уместо да је употребе па своје пајирече потрсбе: да платс за стап, храну, одело, књиге и школарину, нроарче је за дан два у бурним уживањима, па носле дуго натежу И злонате. Такав луксуз је, дал.е, када ко, оженив се и примпв иешто мираза, у место да нокрије њиме своје пајпрече нотребе: да се укући, да купи намештај, да исплати стари дуг, већи део ми]>аза потроши на велике и скупе сватове или, као што бива често код људи средњег сталежа, изда на аутова* Такав штетан луксуа је, на пример, кад ее у каквом меету — као у Н. Саду —које ,је и иначе јако задуж но те његови етановннци, оеим државнцх дација, морају да плаћају и внатан општинеки прирез — хоће да гради велика и скуноцена варошка кућа. Тиме би се меето истина улепшало, али на штету пречих потреба и праве користи љегова стаповништва, која иште да се грађани не оптерећују одвећ а без нужде и невоље.

ње аосле свитова. Штстан луксуз тсрају и оне куће које, ма да им приход дотиче тск за намирење најпречих потреба, нерасудно троше за ствари за њих излишпе, којс ласкају њиховој сујети: на скуне забаве, па сјајне костим-балове, залажући своје драгоцсности које им се послс често продају па јавној дражби.* Такав луксуз штстан јс па имс за онај народ који, стојећи још на ниску стуињу развитка, дође наједанпут у додир са образованим пародима те, у место нравих благодети иросвете за које он, још неразвијеп, нема осећања, нрима од њих измете цивилизације. А ови су му, да богме, куд и камо на већу штету, него што шкоде народима који су од њега просвећенији тс и у свему напреднији. Тако ће сурови народи средње Акрике у додиру са образоваиом Европом нримити од ње љута пића којима се они, па њих иенавикнути, трују и упропашћују, а за блиставе ствари Фабричке индустрпје које немају никакве унутрашње вредности, даће они све што имају најбоље. Јако развијена и унапређена комуникација која западну Евроиу доведе у брзи додир са нашим у просвети још заосталим Истоком, поред науке и образованоети, шири не мало и раскош и развратност, а ово утиче тим штетније, што јс мање још развијена у источних народа воља за рад и за већу ироизводњу те да би они, привређујући више, могли трошити и на сиоредне потребе. * Као нримери таквог иеразумног луксуза могу се навести и различне јавне забаве што се приређују за добротворне цели, које често стају толико трошка, да однесу скоро сав приход те промаше прави свој смер. Није ту главно да се на забави развије што већи сјај, већ да за добру и племениту цел остане што више прихода.

(Наставиће се).

Др. ђорђе Дера.

•-ф-*

У ЛАТИНИМА. Приј атсљу Милану Сави&у. (Наставак). Вад кубетолг Светога Петра , (6. сентембра). ^анас сам по други пут ишао у Све- | цркава и како је међу њима ово иајголетога Петра, и данас ћу тек да ти о I мија. Ја ћу бити иростији, и казати обло, Јвему коју рекнем. Завириш ли у ма да је ово иајвиша богомоља на кругу зекоју нутну кп.игу, ту ти се одмах каже, мљИном. Аакоти је ио вољи и једна звукако иа свијету има седам големијех чпа дитација, надодаћу са госпођом Стаје-