Stražilovo

-чз 139 ез-

На ниском ступњу образованости показује се луксуз поглавито у грубим чулним уживањима: у преобилном ј.елу и пићу, у држању многобројне чељади, у приређивању великих части, у сјајном, раскопшом оделу и т. д. Луксуз тај је ограничен на производе нољске приврсде који, са још псразвијене комупикадијс. немају прође у ипоземству тс се немилице трошс и траће у самој земљи. Варошки живот је још нримитиван а иидустрија још у своме повоју, те не може пи говора бити о луксузу са финијим производима човечјс радиности. Свет, који иије далско коракнуо у просвети, ие зна за бол.и и лакши живот и што се тиче станова, јер се код грађења кућа гледа више на громорност и дурашност, него на удобност и укус. Луксуз у народа који стоје још ниско у култури огледа се особито у држању мпотобројне чељади. А тому је лако разабрати прави узрок. У тих народа је још главна грана привредне производње земљорадња, па како годишња производња знатно надмаша потребу у зеМљи, и како храна, при неразвијеној и скупој комуникацији, нема извоза у иноземство, то богатапги, будући да је они сами не могу да потроше, држе многе слуге, да им они у томе помогну. Тај луксуз показује сс на име и у честим гозбама. Тако се приповеда, да је неки гроФ, но имену Варвик, из XV. вска, диевно частио :!(),(>00 људи. Иекада су иоклисари, путују!™ у страис земље, за кој-е боху поставл.еии, Имали уза се пратњу од више стотина лица. Шпап.олскн херцсг Алба имао је иа измаку нрошлога вска, у горостасној својој иалати у Мадриду 400 соба само за својс многобројне иослужитсље, који се свн зајсдно еа својим иородицама издрЖаваху о хсрцегову тронпсу. У Моект је введо год. 1812. било малата са хил.аду па и внше послужитсл.а, који већим делом пе имађаху ип Еаква носла *гс беху прави трутови. И сиромашнији руски племићи држаху некад по двадссст и вшпс млађих. Са тог луксуза беху иознати на име владари из старога века, а вЛадари на истоку терају га и у најповије доба. Иа -двору старих псрспјсгсих краљева бешс иекад до 15000 виших п иижих иослужитеља, турски султаи имао је још у иочетку овога века не мање од .6000 различитих слугу, а багдадског пашу који јс живео у то исто времс иратило је при сваком лову вишс од 3000 људи. Класична земља великих и чсстих части

бешс некада особито Немачка. Тако се помиње да је на сватове Еберхарда од Виртемберга год. 1474. дошло 14,000 гостију. О свадби херцега Улриха од Виртемберга год. 1511. иотрошеио је 136 дебелих волова и 1800 телади. Вилхелм од Ораније частио је сличном ј едпом приликом миогобројне госте који беху дошли на 5647 коња. Сама његова пратња чинила је 1.100 коњаника. Потрошено је тада 4000 вагана ишснице, 8000 вагана ражи, 13000 вагана зоби, 3600 акова вина и 1.600 акова ггава. На великаше се угледао и свет из средњсг сталежа, трошећи немилице сваком нриликом на јело и пиће. Такав луксуз владао је некад и у нашој Угарској, иа и данас још није са свим престао. Живот је био лак, нс беше скоро иикаквих јавиих терета а земља је обилато давала мал пс све пољске производе да се, што-ио реч, свет давио у своме сопствепом салу. Отуд и постадс позната опа узречица : Изван Угарске нема живота, а> ако га и има, он није такав — Ех1га Нипдлпаш поп ев1, уИа, «1 ен(: уИа, поп ев(: ј(;а. Свака прилика: свеци, сватови, крштењс и т. д. употрсбљаваше сс за части које трајаху обичио по више дана, и па којима учествоваше многи свет. Колико јс иаших сиахија, колико ли л.уди ередњега сталежа пропало на тај иачин, који су пекада имали иајлеише сермије у земл.и, новцу и радњи, но које они утукоше у пустом бесмиелепом чашћењу! Данас где су јаини тсрсти у Угарској тако велики п где свет, са напредпије културе, особито у варошима, зна и за другс више'и Фииије иотребе, пема всћ ни палик оиаквог луксуза у јслу и пићу и другим грубим уживањима, какав је био у она. „стара, добра времена. и Тако сиомиЊе Феслер у својој нсторнји Угарске, какоје неки мађарски великаш, за владе краља Жигмонда, елавно свадбу свога сииа кроз цслу гоДину дапа. Колико се том пригодом морало потрошити јела и пића! У то прво доба луксуза јела се иису одликовала својом Фииоћом и разноврсиошћу, већ су уиадала у очи својом обилатом множином.' У Швартиеровој статистици крал.свиие Угарске јс забележсио, да је на. даћама Ђорђа Турзова год. 1617 у замку Вичу за пет дана: од 16 до 21 Фебруара, нотрошепо 10 волова, 13 телади, 144 јагн.ета, 341 гуска, 691 кокошка, силесија рибс, дивљачи, масла ц мсда, 104 киле брашна, 1600 јаја, 257 акова вииа, 114 акова пива, 233 вике зоби, 100 кола сламе, 60 кола сена И т. д.