Stražilovo

-чз 166 к-

љубав, иауми, да отнутује из Малиновке, јер је пронашао, да би то било једино средс.тво, које би га излечило од његове страсти према Вјери. Једном се упути к Вјери, да се с њом опрос-ти. Она иије ни опазила да јој се Рајски са свим приближио, јер због меканих сагова није могла чути његове кораке. Седелаје, подлактив се о сто, и читала иисмо, које је, као што је могао опазити, било доста немарно, на плавом иапиру написано и црвеним воском запечаћено. — Вјера! рече јој тихо. Она ее трже и задрхта, а руком хитро сакрије иисмо у џеп. Они се ћутке ногледаше. — Извини, ја те можда буиим у нослу, рече Рајски, учииив један корак у натраг, али остајући у соби. Она ћуташе и иовраћаше се мало по мало к себи од свог страха. Остаде успранлЈена, са очима, унртим на њега, и држећи ненрестано руку у џеиу. — Шта зиачи то? размишљаше ои. — То мора да је врло заиимљиво писмо! рече гласио са усил.еним осмехом на лицу, — ти си га тако плашљиво сакрила, да ми се чиНи, е у њему има нека велика тајиа. Оиа седе иа капаие и посматраше га и даље, али равнодушио. — Ј1е ће ти испасти за руком, да ме превариш том твојом лажном равнодушиошћу, рече у себи. Дед, покажи ми то иисмо! искао је од и>е тоном, који је требао бити шаљив, али пе исиаде као што је хтео, иего му глас дрхташе од узбуђења. — За што? упита га опа зачуђено. — Оно истина, да пема ничега, што би смедо иитересовати у туђем писму, али ти би ми тим дала доказа, да имаш поверења у мени и доказала би ми своје нријатељство. Ти видиш, .да ја ништа друго према теби пе осећам. Ја еам дошао, да те о том по иово уверим и да се смсјем твојој опрезности и мојој иређашњој страсти... 11 оглсдај само, да ли сам још палик иа оиога, који сам био пре? Само што ми то ироклето писмо пикако не иде из главе! помисли при том. Она га погледа исиитујући, да се увери о том, да оп заиста више ништа ке оссћа према њој. Строго судећи, лице имађаше израз равно-

душиости, али глас му се чињаше, као да моли милостињу. — Ти ми га дакле нс можеш показати ? Како ти је воља, ја идем. Уиути се вратима. — Станите! Она потражи у џеиу, извади писмо и преда му га. Он га иогледа са обе стране и виде, да је иотиисано: Полииа Крицка. — То није оио исто, рече, нружајући јој га натраг. — А зар стс ви видели какво друго? занита га. она оштро. Он се побоја, да ће га ухватитп у шпијоиирању, ако нризна, да јс видео друго. — Нисам, одговори јој. — А ви онда читајте. — Мила, красна и божанствепа Вјеро Васиљевна! стојало јс у иисму, — ја сам одушевл.ена, надам ничице иред вашим драгим и племенитим кузеном! Он ме је осветио, ја тријумФујем и плачем одрадости! II » 616 §тап<1! Реците му да од сад за увек остаје он мој каваљер, као што Јлу ја Остати за павек његова иослушиа робиња. Ах, како га иоштујем, чисто бих да рекнем...рсч ми је иа језику, али с.е пе усуђујем... А за. што баш не бих? Јсст, ја га д.у бим!... Не, ја га обожавам!!! Рајеки хтеде да поврати писмо Вјери. — Не, ие, паставите само, рече му, — мало даље наћи ћете једиу молбу на вас. Рајски прескочи иеколико редова и поче читати. „Замолите свог кузсна, он вас обожава. Ох, немојте се брипути, ја сам већ опазила његове страсне иоглсдс Моп 01оп, да сам баремја иа вашем месту! Преклињите га, драга Вјера Васиљевна, да ми иаслика иортрет, он ми је всћ обећао. Меии није толико етало пи до портре.та, колико до тога, да будсм заједно са уметником, да га гледам, да му се дивим, говорим с н.нме, и да удишем исти ваздух, којп и ои! Ја осећам.. . ах ! ја оеећам... јадпа моја главо ... Ја ћу полудсти. . . . Ја сс уздам у вас, мила и лепа пријатељице, и чскам ваш одговор...." — Шта да јој одговорим? рсче Вјера, кад је Рајеки нисмо нрочитао н метнуб па сто. Он јс иије ни разумсо, него се замнслно, од кога може бити оно друго писмо, и за нгго га је оиако хитро сакрила. — Хоћу ли отписатп, да пристајете?