Stražilovo

43 218 ЕЗ-

л.уди и иарода сматра у што всћој количиии металнога новца, иа име злата и сребра. Државници и земал.ска законарства која с.тајаху иод утицајем тог иародиоприврсднога. нравца, радећи на томе да сс у И .иховнм земљама усиостави што повољнија трговачка биланеија, спречаваху увоз страних Фабриката, нарочито луксуске робе, да не би за н.их у замеиу злато и сребро излазило из земл>с, те бп ова тимс свс то већма сиромашпла. По оГраничсиом мишл.ењу тадашњега доба сматрали се за богатство поглавито само драги мстали: злато и срсбро, што је иак са свим једпостраио и иогрешно схватање. Богатство чине сва опа добра која имају вредности те која, не-

посредир или посредно, могу да намирују човсчје потребе а главпи им је извор човечји рнд. Ту науку је поставио иа измаку прошлога вска вслики снглески пацијоналпи екопомиста Аднм Смит и на томе тсмељу се иодигла и даље- развила величанствена зграда данашње народие иривреде*. По науци ове новије школе, која се оснива иа начелу слободнога кретања и слободнс утакмпцс па екоиомскоме нољу, нису оправдаци ии закоии иротив лу1;суз.а, је]> ограничавају човечју слободу, и што п.има држава ирисваја себи туторску власт над својим државл.анима која њој нс припада. ("Наставиће.се). Др. ђорђе Двра.

оћас

9. сентембра. је ваишла обилата киша, а и Г јутроС све јеДиако пл.ушти. Рим је са свим ново лице добио. Тибар, који је обично мутан и жу]»каст, ностао је још жући н мутнији. Цијело об«ој)јс над Јаникулом застрло се густом маглуштином. Низа зидипе старијех сноменика цу])и вода, ио улицама завладало блато, а коситерпе капе на звопицима н црквенијем кубетима ностале су нод кишом још тмастије, иа се чиото збркале са бојом облака. Палате на Еорзу изгледају ми као мраморпе хапсаие. Рим је врло суморна ва])<)Ш по оваком времену. Дапас сам памјеравао ноћи, да ])азгледам Каракалина кунатила и развалине ћесарскијех дворова на Палатипу, али ме г.ријемс натјера да измијенпм нрограм. „Куда ћемо?" унитам свога друга, који пе могаше да се нзмнјш са овом наглом револуцнјом у зраку. „А куда", мени ће он, И тако, 11о доручку, па Млетачкбм г]пу, на се одвезосмо на Петрову ниргцу. Ту сиђемо, на се часком заустависмо нод колонадом, да видимо како изгледа но дажду ова, грандијозиа нијаца. Вјера и Гхну дивиа једнако ! Стененице пред ц]жвом, "ииз које водарсве, изгледају микао водопад неки.

У ЛАТИНИМА. IIриј ател.у Милану Сави^у. (Наотапик). У Ватикан ј.

„■него у Ватикаи". скочиСмо у јсдап омнибус

Идемо напријед кроз десно стуиовл.е, и на крају Јгаилазимо па т. з. Тучну /са-. ппју, која у ватиканску налату води. На десној страгш изиугра смјештеиа је иочасНа гарда швајцарска, која. као што је н(кн1ат (Г, римскога, папу служи има већ неколико стол>ећа. То су они наиипи нерјапици, што сам ти их некидап споменуо, н у којијех ме театрално одијело одмах 11])вог дапа пеугодно дириуло. То је одијело из т])ојаких устрижака црпе, прнепс и жуте свите скрнљено, и човјека нодсјећа н,а опе дјечнје играчке, пгго се незг])аппо раскриве, кад их ирстом у трбух такпсш. Нредстави себи неку врсту прслука прнсумићена уз труинпу и малко пабрапа над плеЈпгма, па онда кратке, широке Димлнје са иисокнјем докол.еницама и плосасту кану на глави, и твој је „швајцар" готов. 1'екао сам ти врћ: нрави арлекипов костим. Е, па богом просто, што су тако шал.иво одјевепи: опи су и онако само за па])аду ту поставл.епн; алп једио пе могу никако да. опрардам, на име: зашто ти оперстскп солдатн праве п])авцате острагуше о ])амепу, н праве правцате фншсклије око паса посе, као да пм збнл.а може бити, да ејутра пскога уапсе, илп да на кога нуцају? Искреио рекавиш, ја не могу