Stražilovo

чз 224 81-

Вања, на којој данас. стоји , у шему нагало пајбољег и најзгодгшјег учитеља. У данагањој }»уској књижевности често се могу чути гласи, да су списи Бјељинскога у некокикр аастарели, да књижевност влада бољим нознавањем ствари ио он — на ииак видимо где се дванаест крунних томова његових дела ночесто прегатамнавају а још чепхће читају. Има једно доба узраста и у животу будућег научењака, кад он ииједорастао ни Лесингу, ни Карлајлу ни Каријеру — по му је само иламени и всчно одугаевљсни Бјељински разумљив. У том добу узраста находи се дниас и срнска ШБижевност, нахбдимо сс и сви ми. И да није других напред истакнутих важних

разлога, дапијс Гогоља, ТургсЊева и Толстоја, који се тако крспко доимају нагаег словецског срца — сама крити^ка, књижевно-историска делатност В. Бјељинекога, кчуа је пре него икоја друга кадра васпитати образоваЊа жељпо нокољеи>е, мами нас као неодољива музика,- да стуиимо у великолепни храм руске литературе на науку, да, изишавгаи из њега нупи животворних познања, ириступимо грађењу оног великог дела, које тек кад изврши један народ, заслужује да му историја занише име у књигу вечитости и да рекне: и овај јс народ живео на земљи и у ризиицу људеког самоеазпања уложио свој део. IЈован Мансимови-к,

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ. Лстар С. ИванчевиП. Нетар (Псција) Нопови!., сриеки јунак и ратоборац. Написао,— —. Прештампана из „.Јавора" вџ годииу 1892. У Повомо Саду. Издавачка кшижарница и штампарија А. Цајевића 1892. Цена 15. новч. -~8 гп(. гтр7-3«г Л п !!|- Ј с Петех ".:.г'7"1~гг броју своје прве (1876.) године лик Педијин, на два месеца, по што је погинуо тај јуначки вођа босанских устаника, јавила, да се у велике нрикунл,'а грађа 8а љегову биограФију. „Србадија" је том нрнликом обећала, да ће „скорим доиети опширан животопис његов, као што таки јунак и заслужује", но, колико ,је мени познато, остало је С»мо на обећан.у, Тек је ове годиие „Јавор" донео и у засебној књижици дао прештамнати Нецијип животоиис и епизода из његова живота, какоихјс Петар С. Иванчевић „из народних уста и њсгових познаника чуо". Иканчевићу је „највише о Пецији приповиједао честити и ватрени Србин госп. Мила][ Т. Вукомировић из Бос. Новог. чију једну песму о Пецији, спеваиу „у народном штилу", Иванчовић у овој књижици саошптава. Мадаједелце прилично без система израђеио — тако цела VII. глава не спада у Пецијин животопис а и VIII. се могла спојити с ко.јом од нређашњих — инак није иа одмет већ као израз иијстста нрсма јуначком Србину. Док се не „па1,с ко.ји вјсштији и позванији те коју о Пецији са нолитичког гледишта а и ошпирпије нрозбори", добро је дошла и ова Иванчевићсва књижица зајсдно са оним силпим аористима трајпих глагола и са оном особеном напоменом, да .је Поција „правду и истину још као дјете ужасно љубИо". Г.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — У седници Филолошко-историског разреда југословснскс академије знаности и уметностп у Загребу 24. прошлог меееца читао је др. Тома Мареги/1 раснраву о животу и кгвижсвном .раду Фр. МпклошиИа, који Ј<■ био ночасни 1!.а. Ј 1.'"> г !и.',Г7?ГГц ИТ[»"''почеткл и^ТТекотжотпР учних својих прплога саопштио у академијипим публшсацијама. МаретИћева раснрава има три дела: у нрвом је нриказан живот Миклошнћсв ; у другом јс преглсд и оцена делокупна његОва рада, који је Маретић разделио но струкама, идући од једнога рада до другога и казујући о сваком, шта му је главни садржај и колика му је вредност; у трећ.ш делу износи Маретић оншту слику Миклошићс.ва рада и труди сс да га карактсрише и прикаже нрема његовим заслугама, врлинама и — као што „Ођ/ог" пс проиушта додати — недостатцима. — У Земунском „Новом Нрсмену" читамо, да се у Г.сограду кп .иЈкевпици и уметници здружили у братско и другарско коло ради узајамног познавања и покретања на рад. Већ су утврђсна оеновна начела те зајсднице. * Оснивачи су јој: Милан Ђ. Милићсвић, Симо Матавуљ, Манојло Ђорђрвић Призренац, Хајим С. Давичо, .1>уба Ковачевић, Љуба Јовановић, Илија И. Вукићсвић, Драгутин .1, Илијћ, Апдра Гавриловић, Риста Одавић. Књижевпици и умстпици ће ео редовно састајати и на састапцима нрстрееати појаве и ииташа из наше и сгране ки.изксвпостн и уметпости. За председника зајсдпици изабрап је М Ђ. Милићевић, за деловођу А. Гавриловић и за благајнпка Хајим Давичо. Нрво всче те заједпице отворио је, Нредседник М. Т). Милићеинћ читајући своје успомене: „Цотињска улица нскад и сад (1852. —1892. год.)".

САДРЖАЈ : Песништво : Л.убим те. Несма Лазапскога. Вјерина љубав. — Поука : (> луксузу. У Латинима. Књижевност.: Јован Храниловцћ. Сувремсна нитан.а. — Ковчежић: Књижевни прикази. К'и.нжевне белешке.

„СТРАЖИЛОВО" излази .сваке недељС на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. кр. па целу годипу, 2 ф . 50 н. за но год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну. Гору 12 динара па годчну. — Рукоииси: се шаљу урсдпцштву а цретнлата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претнлату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоцића.

Штампарија дра Павловића и Ј01 ића у Новом Саду.