Stražilovo

43 234 ЕЗ-

када их у нотаји већином и сами они желе који терају луксуз. Као некад, тако -и сада још луксуз је у јеку особито при сихр птвању мртвацџ, и како је тај луксуз врло шкодљив, то су се и забране против њега још најдуже одржале. Многи и многи би радо хтели мање трошити нри погребу, али не смеју сами тим да отпочиу, бојеКи се да ће нх за то јивно мишљење, тај највећи тиран у друштвеноме жнвоту, строго осудити и немилосрдно жигосати. Па кад данашње наше просвећено и унапређено доба, коме је слобода животна стихија, не донушта више никакве забране. па ни против луксуза, то би трсбало садашње наше друштво из сопствоне побуде да војује иротив скупих, прсскупих пОгреба, којн ее и не слажу са том преозбил.пом и иретужном свечаности, а могу осетно да оштете, па и материјалио уиропасте оне који чине тс велике трошкове. Није ли иесмислепо, бацати у раку скупу свилу и другу материју, где би се новац што се за то издаје могао уиотребити на нрече, разумније и богу угодније цели, као на потпомаган.е сиротитве, бедника и невољника овога света, које сретамо на сваком кораку! Колико стају при отменим погребима само веици, против којих у нас вал>а тим пре војевати, што се п.има увађа и туђ обичај! Да псма других разлога који говоре против хришћанског начина сахраи.ивања мртваца —• а има их много и врло темељитих и заманпшх — већ само то што оио стаје тако скуио, трсба да подстакне данашње друштво ' да што живље поради, како да се досадашње сахрањивање замени иростијим, практичнијим и много јсфтинијим спаљивањвм мргвацп-. То се већ ноодавно отпочело у нским од већих евроиских места, само је штета што та лепа идеја тако споро нанредује, а тому је узрок што је тешко ратовати иротив вековних обичаја, навика и иредрасуда, особито када оне у самој цркви налазе моћне заштите. Како забране иротш, луксуза не имадоше трајиа успеха, то су се опе у току времена иретвориле скоро свуда у лцксуске аорезе. На ту миеао су дошли већ стари, налазећи у њима пздашан извор државиих прихода. Тако је диктатор Сулп забраие против луксуза у гозбама претворио у потрошарииу на ђаконије (деликатесе). Тако се у новије доба и норез на стан, на држање чељади, фиипх коња и паеа, скупоцених кочија и т. д. ? даље нретежпи део акциза (ствари које не спадају у ред преких иотреба али се троше

много као на пр. алкохолска иића, шећер, дуван) и увозие царине развио из луксуских закона. 1 Амосерачуна и иорез на карте, билијар, лов. У Турс1:ој је испрва била врло строга забрапа против пушења, али се она иосле претворила у порез на дуван гпто држави доноси обилат приход. Данас су се одржали само још неки незнатни остатци од старих иолицајских мера нротив луксуза. Тако се за нове гостиопице, за држање јавних забава и светковина још у многим земљама мора тражити доиуштење (лиценција) од стране власти. Често је и одређено време када гостиоиице ноћу морају бити затворене. Хазардне игре или су са свим забрањене, или бар ограничене на извесна места (на име купатила) п времена. Амо се рачуна и одузимање имања раскопшику да овај не може сам њиме управљати, што наређује суд па образложсн предлог његове породице. Луксуеким законима су данас противни скоро сви економски пиеци, јер је јасно и очевидно. да ти закони немају праве цели, а скучују и ограпичавају личну слободу која је најноузданије јемство нросвете и нанретка и на душевном и материјалном иољу човечјег рад&. Право има велики енглески пационални екопомнста Адам Смит што осуђује владе, које тобоже бдију над материјалпим благостањем и бол.итком с.војих држављана те ограничавају њихове издатке луксуским законпма, а овамо су саме пајвећи расишшци; јер ако оне саме ие упропасте евоје земљс претерапим трошењем, грађаии их зацело неће упропастцти 2 . Не слаже ее са тим схватањем лукеуза, на име што се тиче одношаја државне власти према њему, гла"совити Фраицуски писац Моитескије. Овај доказује да је луксуз иотребан у монар1 Тако је у Енглеској порез на држаше мушких поедужитеља донео 1870. гед. 140,000 Фуната ниерлинга, (више од милиуна и ио Фор.) Све до 1870. год. плаћале еу ее у Енглеекој и такее аа нудероване елуге. 11орез на дрлсање финих коња и кочија докео је те исте године у Енглеекој 560,000, а иа држање паеа 336,000 Фуната штерлипга. 2 14 ш 4ће' 1и§'ће84 пирогЦпоасе ап<1 ргевитИои ш кп1§в апс! пип1а(; ! егв,' 4о рга1еи(1 1;о \уа!ећ оуег гће ееопошу оГ рпуаЈе реор!о апс1 1о гев(шп Шећ' ехрепзе ећћег ћу -вишрЈиагу 1а\уз ог ћу-ргоћЊШп&Љв шрогГаГшп о! Гогојцп 1ихипев. Тћеу аге Ц10Ш8е1уев аКуауз аОс( шГћоиГ апу ехеерИои Пт цгеаГевГ ^режШшЉ !н 4ће вое1е4у. 1Г 4ћећ' отеп ехГгага&ансе с!оев поГ гип1 Гће зГаГс ГћаГ оГ Гћећ' .ЦићјооГв пегог «-Ш. - \\'еа1Гћ оГ паПопв, II. 3.