Stražilovo

■чз 235 ез ~

хијама, да би се одржавала разлика мођу појединим сталежима, у ренубликама, иа против, да је он једап од главних узрока њи&ва опадаља те да га то аграрним законима, то забранама

нротив претеранога трошења ваља што већма спречавати. 2 2 Мо1 П8 11 у а, с!е 1чке с1ап8 иие гериМиЈи«, р1и§ еПе ев4 р;и-1'аИе. Моп^езцшеп, ВаргИ 1о1а VII, оћ. 11.

(Свршиће се).

Др. ђорђе Дера.

10. Пјаћам сс Г,,0шппо",

септбмора. овог часа из позоришта гдје сам слушао Севнљ а ског Ђерберина. Накои иедјељу. дапа откако сам овдје дошао, ово је ирјва нозорипша представа, којој сам присуствовао. Требало је управ да се вријеме поквари, па да ми позориште иа ум паие. Мешг, богу хвала, овдје пије дуго вријеме;' а позориште је у првом реду за блазираие л.уде створеио. Прије него ћу из Ладра крепути, слушао сам иеколико вечери ту исту оперу, па опет се нијесам иокајао, што сам на представу дошао: пјевачи пи,је'су бо'зна какови ирвани; шта више, Фигаро приличпо рамље, Алмавива је пекуд промукао, а Дон Бартоло је' бољи комнчар, пегО јш ијевач. Не мари! свему томе доскаче громки глас Дои-Ђазилијев и вилински цвркут убаве Розине, коју сињорииа Г>елинћопи ириказује. и збором и тв<>ром, и грлом и кретом, у бога дивно. За ме су ова три сата, што еам их у нозоришту провео, прошла као три часа; те, ако си, брале, чарној Росипијевој партитуЈ)и ијоле вјешт, ти ћеш моје вечерашње уншвање лако схватити и Себи протумачити. Ове се године павршило равно седамдесет и пет годипа, кш;о је Периеркн нрви иут у Риму нриказнваи; од то ое је доба читава револуција у римско.ј умјетпости збила, потоњи су компонисти са евим новијем нравцем ударили, на опет је красни Росинијев умотвор даиас једнако свјеж и нривлачан, као да је јуче састављен. „Музика је пролазна вјештина", реКао је ј.едном бвај велики мајстор: „чему'се један вијек диви, то други руига, и нре-

У ЛАТИНИМА. Иријатељу Милану Сави^у. (Настанак). — Ноноћи.

в])Тљива мода често у бездан суновраћа, што су читави нараштаји иенронадним смм трали. Но, опет се надам, да ће ме трн моје ствари иадживјети, на хше: • 3-ћи акт Отела, 2-ги акт Виљема Тела и сав ()>.виљски Бероерин", Срећом пашом, Росииијева је иретпоставка, ако не махом, а оно добрим дијелом иогријешена; то је најбоље ноказало вријеме, које .је неумрлог мајстоЈ>а најсјајније у лаж утјерало. И заиста, ие еамо овај Берберин —• пајл.спша и најнризНатија Росинијова слава, урпек чиста и неуеиљеин хуморизма, рсмек-дјело њежиости, веселости и кокетерије —; не само овај Берберин и некоје класичне страгтице из Отела, Мојсија, Семирамиде. и т. д., пего и савкблик 1>и.ч'.и Тел пјжоси срећпо зубу времена, те се правом сматра као најмагистралиија ђнера старог италијанског ])еНСЈ)ТОар1. Не, „пролазиа вјештина" није музика у оиште. него би се нрије таквом назвати могла нека врста музике. .. скЈшљене нрема часовитом укусу свијетипе и обзиром на је.Фтини тамјан партерских критичара; ,али није и не меже да буде- „пЈ )Олазпа" она бесамртиа вјештина, која је пашла израза* у Дон 'Жуаиу и Фаусту, у .Ајиди и Берберину. То су величапствене- појаве, које посе па себи печат опе идејалне л.еноте. Којој пема заласка, која је вјечита, као год и истина. Овако сам у себи умовао, слушајући још једаред у вјечпом граду Севиљског Берберина , и жалећи шт;> своје уживаи.с ие могах да иодијолим с,а својим дЈ >агим пријател.има задарским, који се са мпо.м