Stražilovo

•чз 295 ез-

који су ее ту десили. Таса оснс грдити Србе, с]шску неру,- ма да је и сам био Хришћаиин, и с])1гске власти. ГСавеџија, видеЈ.и како је Таса наоружап и како беспо грди, позове патролу. Наредник узме два нандура и дође у речену каваницу. Таса. видећи наредпика, нозна да је дошао њега ради, па тргпе сноЈ нож, а Дуле му и свој нружи, те ои, нсујући све што је Србину мило и свето, јурне на врата н, у:! тгут, Аитонија пандура, рапп тако да је носле по сахата иадануо. Наредиик н папдур опале па Тасу иушке, ране га иа неколико места али лако,; те он Инак умакие у Пидип-капију међу турске нинаме. Срби су тада пехотпце ранпли и пашега наидура Самчу , који је одатле одпес-еп у болпицу на л-ечен.е. Погипули па елужби Аптопије сахрап.сч! је други Дап врло свечапо о државпом трошку. 12. декембра 1У5И Попетител. Унутрашп.их Дела, К',оста ЈГикодајевић, ком секрстар беше г. Јов. Ристић, данашн.и Намесник,, цео тај догађај јави Кпегкеву ПредставнИку, Понечител.у Пнос/грапих Дела, Алекси Симићу, т]>ажећи: да се Таса, као ХришћаНин, по ХатишериФу, иреда српској власти да му она суди, и захтдвајући, дал.е, од турске власти јамства да се овакн појави не ће поповнти у Веограду. 0 том догађају отвори се велика прсписка памеђу кнежева Понечитеља Пноетрапих Дела, Алексе Симпћа, н београдског МухаФиса Азнс-Наше. У тој преписци огледали су своја пера: Љубомнр А. Петроиијевић, Коста Цукић, Лован Мариновић, па чак и стари Алекса Симић! Азис-Паша је упорно бранио гледиште, којс је заузео још у иочетку: да је Таса ненраведно нанадан, на се је морао браиити : мс1>у тим је пристајао да му се кривица извиди и пресуди, али турском влаитћу, а пикако српском. С]шска влада саопштила је цео овај случај копсулнма гараптних сша, а г Гур'ци, виде^н то, намигну Таси те он, бол:ем тајпо, стругне у Турску. 1'ада се из града разгласи да је, шејтан,. некако умакао н цобегао пезпапо куда, а зиало се и колико су му троЈнка далп на нут.

Тако се је завршила ствар (;а Тасом; али варпица, н.ом искресана, иије се утулила, пего је остала да се доциије, уд]>ужеиа с другим таким искрама, којих је често бивало, разбукти у велик нламен! 1. Јуна 1862, на Чукур-Чешми, * пеколике стотине метара од Цетињске улице, турски низам уби једно сриско момче, које је било дошло на чешму за воду. Тај случај заиали ТЗеоград: Срби скочише на оружје. И би мртвих и би рањених и па пашој страии и па турској. ЈуНа, те исте године, с града групуше туреки топови гта 1кн)градску ЈЗарош н, пи вИше ии мање, пего букну вековна борба између Срба и Турака. Срнски мипистар снол.ттих иослова, Плија Гарашании, имаде сто мука докле склони Пашу да низаме дигне из тврде Стамбол-каиије, и из турске варошке иолиције, и да их новуче у град, а с других канија иизами су бнли и еами нобегли испред раж.вућених оружаних Срба. У тај тако велики сукоб умешаше се одмах и гарантне силе, и послаше својс изасланике у Веоград, да, на лицу места, с Портиним комесаром ЈЗеФИК -Ефендијом извиде: ко је крив за проливену крв, ко је сукоб изазвао, и иа кога иада одговорпост За е.ве, што се догодило од 1—3 Јуиа у Београду? Цетин.ска улица но унравној подели спада у налилулски кварт. Старепшна том кварту бејаше у оно време неки Моја Иогдановић, који је, еа, евојих 8 жаидарма, с момцима из Мале Пиваре, и с другим добровол.цима, ударио доле на 1>идии-канију и, отеравпш турске ипзаме, заузео је. То своје јунаштво Моја онипге и иошл.е Александ])у Андрићу, уреднику „Световида", који сав онис штампа у 57. броју с,вога листа. Турски изаслаиик ВеФик-ЕфенДија од мах други дан дође Нлији Гарашанину са „Световидом" у руци, и каже му: да су Срби сами тражили и изазвали сукоб, и да су, као иацадачи, сами криви за еве носледице. ' „А да је тако", завјнни он: * Чукур- Чсшмајч би*а у данашњој Јевдемовој улици оид(- где се она укртта с у.чицом Добричином.