Stražilovo

•чз 318 ез -

ј« ваљало ирмгасати глаголл, којима основа- снд. вр. нема наставка. На свршетку (стр. 73 — 8(>.)' додао је г. 0. „ ВежПатг.а" (примјере), и то не као комађо него у реченицама, а за §§-. 42. — 50., 57. — 00., 01. — 05., 00. — К5.,' 80.— 102., 11Н. — 123., 2 0 7. — 257.. дакле За имент ску дегаинаашју, с. „напоменама"-, за иром.јену бројева', за глаголе I. врсте 1. раздио (не ндо), и онда дал>е као да с'е уморио па ирестао. Да су ти примјери нешколски -удешени о томе нема сумње, 1 јер ту се није иазило да. граматички обим (колико је могуће) иде наиоредо са напредоваљем у граматици; а ако је г. (!. мислио да су ти иримјери ту за то да се чптају кад се сврши сва грам. грађа, онда су они са свијем неиотребни, и онда, више вриједе одломци, као што је у читанкама, одакле се уједно учи и карактер сноменика. У тијем прггмјерима дабогмс да има и погрјешака, као што одмах на првој страни: г о\- ,и ■/, м о м. счм-.нкно, САМХЛИППТН^Х м. СХММ\ИМЈТИ\-Х. Г. 0. 41е ово можда бранити добрим иначе сиоменицима, али тијем не ће одбранити, јер овдје немамо угледе из споменика него само примјере у реченицама, на ако одатлс ђак ие научи шта је нравилно, ја но знам од куда ће. Тако исто и у „Речп из вежбагка", што су на крају додане; ту ћеш наћи н. пр. иодражтшг (у гтримјеру подражпикг) преведено са „подражавач", проз&ртг са „увиђаван"; скргонг мјес.то скргбтг, оир' ћстљкг м. оир^стгкг и др. Казали смо налријед да у овој књижицп има штампарских ногрјешака, које нијес.у нигдје исправљене; тако ће и на стр. 08. бити нггамгг. погрјошка: довлт&ти м. довм&ги. Али н у језику имаде иогрјешака, којих није требало бити никаСр. Карловци.

ко; ми их нијесмо уз пут свијех биљежили, али колико се сјећамо г. С. пише: свршава иоред свршује, „добијају " м. добивају, пе може да стоји (ово је врло лијепо српеки !) м. не може стајати, „мислене " именице (а!)8(;гас1а) и др.

се у осталом ис.пореди ова кн.ижица са Новаковићевом ст. слов. граматиком, онда се може оволико казати : има иогрјешака и у једној и у другој, којих не би требало да је нрема садапгњем стању науке. Тако би у г. Новаковића ваљало нарочито исправити §§. 17.. 35., 30., четврту именску врсту, тумачетве рагИс. ргаеЈ. асГ. I. (сгр. 112.), рагИс. ргае! ра§8. (стр. 119. 7.), §. 108., гдје би тгоред тгаставака за осн. сад. вр. -е, -је, -не, имао доћи још -и-, или је у опће све то требало изостати, јер је у г. Н -ћа подјела Миклошнћева, а, Миклошићу. је само један наставак за осн. сад вр. -е-, и још њекоје ситније ствари. Кад се за тијем проСуди да се г. С. банг тга г. Н-ћа у њеким прилггкама угледао, као нгто свједоче погрјешни термини у §. 188. па тумачења као: Именске основе на г — ђ (старије а), основа... на г ( б ), које-је постало из старијег о; тумачење сложених адј. облика,. и иначе; за тијем да у г. С-ћа нема ништа, еинтаксе*, — кад то све с.рачунамо и оно напријед што смо тгогЈазали, онда ми у овој кнгажици тгпти видимо каква иапретка нити добитка, за наигу средњошколску књижевиост. * Требадо је узети барем најглавније синт. особине : нгго је пријеко потребно при читан.у текстопа. као: шИоЛ Ј,|ц1ег1. .(нема у Нов.); асе. е. ш!'. (има у 1Гов., еамо се ондје гоиори као да је то особина ст. слов. језика, а не да је унесеио из грчког); њешто о броју, о артиклу (нема у Нов.), и што нма у Нов.: Ја4. аБео!., (1аГ о. тГ.. „седми па деж без нредлога", рагМе. ргаев. ао1., раав., инфиннтив с артиклом (нрема. грчком) и еупин (који се овдје као и нначе зоие „нлчином" намјере, па по томе га и г. С. тако иааипа,. Рад. Врховац.

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ. Осповно васпптање. Прв.и део.: телсспа вђЏштап.к. Кн.ига за учител.е и родитеље. Нисан Сретин М. ДрпП, предавач нишке учнтел.ске ипсоле. Нинг. ТНтамнарија ЈК. Радовановића 189-2. Цена 1*50 дин., 8-а. VI. 135. — Писац намењу.је књигу ову у првом реду ђацима, који се сиремају аа настаВиике и наставнице основних 'школа а За тим садањим наставницима и наставиинама осповпих школа. Г]» кн.ига ова добро ће доТш и родитељима и свима интелигеитнијима, — ми додајемо свакоме, којију ушчнта

и из н.е намтио буде, јер је у њој пуно ноуке, сабране и:< разних етраних и наших хигијенских писаца и из личног искуства. Лепу ноуку и правила из хигијене наћи ћемо у ово.ј књизи како за „неговање одојчета", тако и „дете.та до ноласка у школу", као и за владап.с „у доба оеновног школовања". Нисац се обзире на „рану и пиће; наздух и дисање, и клице од болеети; топлоту и одело и негу козке; еветлост, очи и вид; слух, укус и мирис; кретаи.е и одмор" у ева три паведена доба. Разумљиво и убедљиво н к срцу пише „пиеац С. М. Аџић", но приме-