Stražilovo

-<з 319

тити морамО, дм би .могао у нвким стнмрима краћи бити., па ипак да ништа пе ивгуби ни он пи читаоци : мвсТимице има и понапљања, које отуд долави, "што иста правила важе н за дете до поласка му у школи, као и ;Ја дете у доба осмовпог васпитања му. Нел'! књига ра])еиа је марљиво, па инак „увод" не свиди нам се баш лбог теоритичког развијања, многог де®иноваља и филосоФиеања. Ово „предходно лнање о васпатању" тим ире могло је иаостати, што нема никакве везе између њега и дал.их предмета у овоме „телесиоме ваепитању" а да ли ће бити какве веае са осталим деловима „основног ваепитаи.а", идемо да видимо. — Књига јеизведена популарно, осим што опет ,,увод" смета. Већ прва деФиниција аа „ваепитање" у „уводу" доста је тешка а што даље се писад пушта у деФиниције, налазимо на нове ирепоне даком схватању и ученичком а оеобито родитељеком. — Ниеац ее држи средине, што се тиче утицаја на телесни и душевни развитак: има природних и вештачких утицаја, премда мало даље (стр 3.) више гголаже, рекли бисмо, на вештачке утицаје, „кад деца туберколозних родитеља могу целога живога не бити туберкулозна, агсо буду цаметно одпегована и доцпије, ако буду наметно живела". На сграни 4 ој удара на оне, који Држе, да је ваепитање евемоћно. По нисцу је и „урођеност велика чињенида у развићу човечјем ; али је Е Васиитање од исге важности. Вдспитање не може да иачипи од детета све, што би се год хтело, али може врло много. Исто је тако и са урођеношћу". Г Ср. М. Аџић плсдира, рекли бисмо, за наслеђивање (стр. 6.), но инак васпитаН.ем се даде и то меп.ати. Резултате комбиноване урођеношћу и васнитањем навађа у таблинн (на стр. ".), те долази па кра.ју до овога: „човек је производ од -двеју чињенида : урођенога и задо пивепога васнитан.ем". Оно уноређивап.е резултата урођепоети и васпитаи.а еа наралелограмом еила (?, снага) не би требало наводити, јер је тај појам многима непознат. Миели и назори пишчеви о томе : еа каким се особинама данас рађа већина деде у ериству и како је ваепитање (стр. 9.) као и наводи о урођеним телееним оеобинама (стр. 21.) српског нодмлатка, -гребају доказа и оиет доказа, ма да писац и овде нрибегава златној средини. — Набрајајући разне изразе, који се чују у ваеиитању, читам.о (етр. 11.) и ово: у далеко.ј будућности можда ће се узимати сва деца у друштвене школе одмах у другој години живота — нешто мало нови.јега мириеа ! Приметићемо, да грчка реч „педагогија" ие значи науку и вештину ваепитлу ; друео је нешто, шта ее разуме под том речи а друго је нешто, шта она управо значи. — Сувише нас у далеку будућност одводи иисац, говорећи, кад ће педагошка наука ноетати егзактна паука. — Не донада пам се, што нисац не спомиње Србе у Угарској (стр. 21.), кад већ епомиње еве друге кра.јеве. Можда су ови за њега мртви? — Гдс ниеац иаводи хемиеке епојеве, не наводи их свуда имсиом, какво данас имају, а то је погрешка (Фосфорокиеели креч, угљепокисели креч). — Г. С. М. Аџић, по Еризману, каже, како су чорОа, вино и каФа тек зачин ! <) овоме, а оеобито.о чорби, дали би ее говорити мпого са медидинскога гледишта. — Исто тако не стоји сигурно ни оно нишчево, да су у чиетом кисеонику не би могло Жпвети ; да је ваздух невдрав, ако је кисеоника у ваздуху више од једпе пстине запремине му н да ваздух утиче на тело као отров, ако је у њему иоловина киееочика а по-

ловина гушика, јер доказују, да човек троши увеК еамо онолико оксигена, колико му трсба, иа ма у Каквом ваздуху био, једипо му јс дисање брже или снорије. Ми се не елажемо ни са оним, да није онасно држати цвеће у еобама где се снава (стр. 47.), јер бпљке испуштају из себе преко ноћ, ако и саразмсрно врло мало, угљене ки селине а она је свагда на штету дисап.у. -- Ииецу је требало израз „равномерна топлота" (етр. 60.) друкчије исказати, на не би морао казати ни сковану а неподесну ре.ч и уз то нејасно. — Наводимо, да г. С. М. Аџић каже, да је „усправан рукоиис много здравији за очп а и за цео телесни развитак но кос" — и иаравно, прспоручу.јс га. Ои је дакле већ оиу новину усвојио- — Језик је истина лак и раЗуМљив али чиет није, особито нам је пало у очи, како у ортограФији греши пиеад (оће, ладан, отимице, и т. д.) — Од евоје етране препоручујемо кн.игу ову телеспо васаитање свакоме, нек ју чита и не.к се што више по м.ојзи влада. С. М. Др. Ђорје- Дера. Усп оиене из Италије. Наиисао (1ђп !ТитаШашГи5 Детописа Матице Сриске — евеска друга, трећа и четврта г. 1891. и свеска прва г. 1892.) Први део. II. Сад. 1892. Стр. 163, вел. 8°, цена 50 н. — „А кад сине нрољеће", на све сТране ее притежу опанци, пртљагее спрема а нослушна и неуморна пара вози радознале путнике на све четири стране евијета. Као што пауди разаппњу евоје мреже ондје, гдје највише нролијећу мухе, тако и домаћини ци.јелога свијста — гостиоиичари хватају згодпа мјеста: каку стародревну развалину или лијен вндик, отварају на све стране врата милим гостима — путиицима, „који иду по евијету као пчела ио цвијету." Ово је једна лијепа етрана ироевијећенога данашњега доба: осјећај за љепоту нриродину, чуло за љепоту људских рукотвора, пробуђена евијест за мјеста и приједмете, око којих ее вије славна нрошлост, не даду људима мировати, него их неодолшвом силом иривлаче тијем приједметима. Очигледност, то еиоио оруђе данашње наставе, једном пробуђеца у дјетету, иште евој дио и од човјека. Нпгда згоднијега времеиа за иутоиисе! Па опи богме и ноплавише западне књижевности у најразличнијим облицима н са најразиовренијим смјеровима. Уз њекрлкко лијених радова ове врете можсмо и гори.е дјело г. Дере смнтраТи као добитак са српску књижевност. Са идејалним заиоеом дрта нам писац евоје успомене из класичне земл.е Италије, зборишта иајвећега броја иутника. У овом првом дијелу су успомене из Млетака, Падове, Вероне, Милана, Турина, Ђенове, Пизе и Волоње. Наоружан знањем иеторије и књижевноити, разумијевањем вјештина и осјећајем за природине л.еноте, наш путник умије у еваком иомеиутом граду горње Италије вјештиА оком да распозпа штз је знамспито за виђење, умије све то да рјечито опише и да задахне евојим идејалпим ехватањем. Парочито га плијене сликовне вјештине : зидарство, вајаретво и еликаретво. Код свијех храмова, палата, музеја, галерија, гробља зауставл.а нае пиеац и управо с усхићеп.ем описује нам их, унознаје нас с њиним мајеторима, тако да би ее ова књига могла назвати пацртом талијапске вјештине. Читалац се и нехотице маша лиетова, потражио би дајбуди илуетрацију иа не нашавнш их у овој књизи буди се у њему Мињонино чезпуће: (1а1м.п! (1а1цп! заиал.сна машта га чисто гони, да првом приликом сједпе на иарна кола и да оде у ту земљу дивота и чудеСа.