Stražilovo

-43 311 ЕЗ-

— Остајте здраво, Вјера, ви мене и ие љубите, него' еамо шпијонирато, хватате моје речи и илводите закључке... Кад год смо наједно, ки или се препирете са мном или ме испитујете а што се тиче наше ааједничкс среће, ми смо још увек на истом месту... Г>и сте иаљубљени у Рајског, ето, ту лежи зец! Од њега ћете моћи, као од лутке, сваки дан иачинити, шта хоћете, облачити га у све бабушкине крнице, и п})авити од гћега сваки дан ноиог јупака, какви се у ромапима палазе, и то нснрестано, дргод вас траје. Мс1)у тим ја.немам времепа за то, имам посла... Аха, имате дакле иосла! А л.убав? то је за вас беепослица, забава... — А ви бисте хтели, да се цео живот састоји из јсднс љубави, Јсао што је било у нређашња врсмена. Да савијете гисздо, као ласте, па да бсз прсстанка седите у н.ему, и слмо кад оглаДпнте, да мало излетите по храиу? Саетоји ли'се у том за вас живот? — Ни бистеопет хтели, да на трепутак улетитс у туђе гнездо, па да га одмах заборавите... — Јест, ако га могу заборавити, а ако не, онда да сс вратим. Али ви бисте хтели присилити ме, да сс вратим ако ме срце и не вуче натраг! Је ли То слоб.ода? Желите ли ви то? — Ја не разумем тај птичји живот. Ви ми тек писте озбиљно ноказали око себе природу, животиње... — А зар ви нистс животиња? Можда дух, анђео — бесмртно суштаство? 0 Вогом остајте, Вјера, ми смо се иреварили, ја нисам тражио ученицу, него друга. — Јест, друга, Марк, рече она ватрсно, друга, којп је јак као и ви, који вам јс раван, друга па цео живот! Зар иије тако? Ои пе рече иишта на њено питање, као да није п и чуо. - Ја сам мислио, настави оп, да ћемо се ми брзо сложити и касиије опет растати — то зависи од о|)ганизама, од темперамената и нрилика. Слобода .с обе стране — а после шта коме донадне: или обадвома ороћа и радоог, или једпомрадост п мир, друтом мука и немир — то се нас више не тиче. То би показао сам живот, а ми бисмо слеио испупили његова наређоња, по-

корили се н.еговим законима. А ви се паклатили на анализирате уздуж и попрско, нс имајући никаква искуства, као каква стара Фрајла. Ви сте још увок под утицајем ваше бабушке и провинцијских ФићФирића. А да где је остала истина и светлост? Још нисте прогледалп. Ја сам се преварио! Спавај, детенце мојс! С Вогом! Постарајте ое, да се да со више не видимо. — Постараћу оо, Марк! рсис она Тужним гласом. Ми не можемо бити срећни једно с другим... Па зар заиста ие можемо ? Шта нам омета? Слушајте, заустави га тихо, ухватив га за руку. Објасиимо се до краја... на да видимо, можемо ли се сложити. Она ућута, дубоко погружена у мисли. Марк не рсче ништа, баци нушку на раме и изиде из павиљона. Она јс стојала неномично, као у дубоком сну, а за тим се трже и гледаше тужно и удивљено за њим, но верујући чиото да је отишао. — Кажу, ко не верујо, тај и не љуби, размишљала јо она, ја њему не верујем, дакле . . . га и не л.убим! Па за што ме тако боли и тишти, што је отишао?... Да бар паднем и умрем одмах овде!... — Марк! рече тихо. ()н се не окрсте. — Марк! викну она гласпије. Он је само ишао даље. — Марк! викиу онајош јаче и слушаше не дишући. Марк је журно корачао даље. Оиа беше побледела. Па послетку се повеза, узе сунцобра-н и пође полагано и замишљеио уз оброиак ноиора. — „Мстина и светлоот", рекао је он, размишљала јс оиа иењући се, а где су оне? Да ли тамо, где он каже, и камо мене вуче... срце ? И да ли баш срце? Или је иравда овде? рече, изишав на равницу и приближујући се к цркви. Ћутке и замишљено посматрашо икопу, пред којом заетаде. — Да ли он заиста то пикад пе ће разумети? — нити сс вратитп икад к вечиој истини, к мсни и истини моје љубави? шапутала је она. — Никад! да ужаоно речи!

(ШетавиКе ее.)