Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

®аа§1ж ш

БРОЈ 21.

У НОВОМ САДУ, "24. МАЈА 1892.

•ш -уф.

ГОД. V.

ј сом-г^-п.,г\јл. јл. јл г

•И§; •$: ПЕСНИШТВО. 16 v "vvv'"л!/јчз'иии"иил/'" \ј \ј и \ј\ СЛИКА И СЛИКА.

добру ес браћа завадила, Џ У невољи онет загрлила, Загрљени, онаеани енагом, Вратили се евоме добру Драгом. То је слика и лепа и мила, Давно ми се у дунгу упила.

ПСТИГГА.

с.тина је нож оштрепи, Под н.пм увек крв нотече, Ал се трулеж окужена Само таквим ноЖем сече.

Другу браћу етисли јади сиљи, Ту])а сила гони их и кињи; Ал не стају пред дуишана свога, Већ се дижу једап на другога ; Срџба срџбу, злоба зло.бу креће, Како-но им пикад сванут' не ће. — Та је слика Ђаволима дика. Змајова.

Иетипп је увек горка, Као пелен душу кида, Ал пеленом ипак за то Гроз.иица ее л.ута вида.

Истина је вечна труба, Што из мртвих па суд буди, Грепшик пе ће да је чује А нраведник н.ојзи жуди!

Драг. Ј. ИлиЏ.

У МАГЛИ.

р-ило је необично хладно. Прави ја|нуар! Рано сам устао, како бнх моЖЗтао присуствовати откивању осуђеника, који ће још тога јутра бити ногубљен. Хоћу да ие изгубим ни један иокрет човека, коме је последњи час куцнуо. Но замрзломе снегу, који нод ногама шкрипи, танким и цикавим гласом, као да

Јауче пгто га газимо, нолегла је густа магла, да се на три крока у наоколо ништа пе види. Нокривене сивом маглом, као густим облацима, куће ти се чипе, да су неке тамие, огромне масе, којима не разазнајеш облика, већ само осећапг, да је то тврда гомила и ништа више. Средином улица час по тек зачујеш јасну звонцад, звеку нрапораца и тупи, готово печујпи бахат коњ-