Stražilovo

-чз ЗВГ) ез-

врсте и игноришу." Да ствар сгоји, као што „Вршачки Гласинк" налали тс да смо чак у виду преаоруке сао!1штили опај оглас, ми бисмо ириклонили главу и покајнички иризнали: ра%- россау1. Али нам то нијс било ни на крај намети. Баш на против. Ми смо сметен.ачки опај огла.с саопштили једино у памери, да изиесемо — сметен.аштво тих, што рекао „Вршачки Гласник", којекаквих тов1а1?«кШ 1)је1окарЈеа. Нама је жао што нас „Нршачви Гласник" није одмах схватио а мило ће нам бити, ако му овим буде сад ствар јасиа. -- Цемачки лист СгМтв у 10. броју доиео је ссм другога наставка Хернееова чланка „ВЈе ЛМеИитв&мећпИд 111 Возтеп-Негаедолута" и Краусов рад „8и<181ат18с110г (1е181ег§1аи1)е." — „Журнад рускога министарства просвете" у свесци априлској саопћи на стр. 886 — 7 Викто|>а Семепова две напомепе иа Јатићев ,,1'азум и ФилосоФија" (Споменик XIII српске академије). Тим нопоменама указује иисац, да се у Пчели руској налаае и она два примера, која је Јагић навео у уводу на стр. XXIX. не нашавши их тамо. - Вовтбсће Р"081 у 29. броју штампала је у немачком преводу иод натписом „8ис181ат18еће \'о1квроо810" пет лирских народних цесама (1Ле Уопуипвећпп^, Г)1е к1ејпе Мага шИ 1-1001 КгаНГећоп, иев МаЛећепз ^ипвећ е!е). — ЈХетњега семеетра па бечкон спенаучишту предаје др. Ватрослав Јагић: „пајетарији део југоеловенске књижевности," „науку о основама" и у семинару „ПалеограФИју." Иастрнек иак претреса језик средње бугарске перијоде. — Чешки лист Озуе^а штампала је у 3. броју члан • чић ОаМег-а УИеш-а „2е г1то1а §епега1а /аоћа." Зах је био нрви-ђенерал у Србији, а цре неколико месеца умро је. — у 23. бр. доноси белешку о „Позиву на кунљење Српске књижевне кадруге". Белешку о ,,'позиву" пронратио је „Ујепас" својим примедбама. И ову прилику унотребио је „Ујепае" да ее баци блатом на српеку народност, и овом нриликом показао је „УЈеиае", како га је шовинизам заслепио. Заслецио је писца оне белешке шовинизам, те му се иришђа у „ иозиву " имс срнско и тамо где га не.ма ! „Р»ћ1ерпа ћгаса— вели „УЈепас" — пугзНЗе шеДјч 8гр$ке рјечпјке 1 р^все: Угаиа, Тотагеа, 1'гегаа<>\'к'а, Нсг.оп, Јнкшн." Узми, читаоче, Црочитај онај нозив, проучи га добро, па ћсш видети, да оно нијв истина , што ,,У1епас" говори: да се у позиву не назива њихов 8епоа и Ји1ис Србима! И кад то видиш, зар да им не кажеш : зар тако „браћо" '? ! Је л' то она слога и љубав и зајодпица, коју јо Даничић основао и утврдио, коју је Новаковић нроповедао, коју је Жииаљевићево „Коло" онако својски заступало ; зар се тако враћа онб, што су Срби Хрватима учпнили?! Већ је једном „Ујепас" (у бр. 11) напао и исмејао Србе. И ми смо му се одазвали, да му покажсмо како је на кривом путу („Стражидово" бр. 11). Али „Ујепас" није пашао за вредно, да се на наше писање оеврН .е: он је.

оћутао : хтео је ваљда Да се покаже — узвишен! А ево сада „Ујепас" још дубл.е забада у рану крваву онај Модеетинов нож, што га ми хтедосмо извадитп, ево „У1епае" без узрока опет иемепа Србе, опет навађа Модестипове речи: помиње нам рат са Бугарима, исмева пас што „отимамо" Бугарима и т. д. И још вели да је „позив" „пар1ка1а ргоб.(а 81;га81:, која 1)1 ве х^оЛпо то^1а оНтаекот па7,уаИ." А како да назовемо ми вашу страст ? Како да назовемо ми ваш народ, где су и научењаци шовинисте? Место Руварца ви имате Клајића, место Даничића Павића, место Новаковића Рачкога! Који су од њих шовинисте?—„||$8а ћгаеа, коЈ1 вп 1 рго84огот 1 кпј12еупо.чси рпПспо та1епа, ћо<5е вИот (1а 1)и(1и уеНка." Ми смо дакле „рпПспо та1ет". Па наравно: ми немамо народних пе сама и приповедака, ми немамо.... ал' шта ту ваздан: нас нема : дакле немамо ништа! А како оно поручи Даничић пред смрт из Загреба Београђанима: да не узимају ни једне ријечи из овдашњих новина и рјвчника, јер узимајући признају и засвједочавају да су их ови овдје претекли, а нп .је тако : јер је овдје мртвило, а ту је живот" ? Па кад смо ми „ргШспо та!ет", какви сте онда ви тек?! Или ћете можда и Даничићу пребацити — шовинизам?! — А Дубровник ? То је „камен спотицанија" за браћу Хрвате. Чим Дубровник ецомену, одмах помишљају на Србина Гундулића и онда вичу и „доказују" даје Дубровник њихов, исмевају Србе, што они, кад нађу, „<1а кој1 о<1 оу1ћ рјезпгка шакаг иа јеЈпош Ш <1уа тјез!а вропппје вгрзко јте", одмах смело тврде „<1а «е 1ај рјезшк ропоа! .чгрвкјш 1Шепот, а ка<1 5е ропо81, ро 81-рвкој 1о^1С1 пета еитпје, Да је 8гћт." 0, шта би Хрвати дали, да могу из Гундулићевих дела избрисати пме српско, како би се они радовали, кад би могли уншптпти „Лесапдра Србљапина" — много, врло много би дали — али залуд мука, кад не иде! А они опда „1саг1 ае Лги^ашје не тоге, рШ 1 1гић1 ро поушата, <1а је куоје.опо, б1о 1'акНсио рг!ра<1а ћга1и, а 1гећа вато <1а 4о рго§1а^1в вуојпп, 1 уе<5 је — 4уоје !" А шта мисли о својој народности дуброиачка омладина? Сећатсли се још?! Или ћете можда и њима рећи, да не знају шта су?! Руварац вели, да је Гундулић „по роду и крви сраски пјесник". Хо1\ете ли и за њега рећи, да је шовиписта?! — И још би много и много имали да кажемо браћи Хрватима и њихову „У1епсг", — али нека: како се „У1епао" од неко доба гахукао, биће још прилпке! — „Срнски Глас" јавља, да је ц. и к. далматипско намеоништво дало дозволу новој штампарији у Дубровпику, где ће се издавати нов српски лист, који за месне потребе нокрећу дубровачки Срби. Ј1ист ће се звати „ Крсташ". Уредник ће бити Стеван В. Врчевић. ПОПРАВКА. У прошлом броју а у другом етупцу последње страно у 37. рсду од горе место Лесниг ваља да стоји Лутер.

САДРЖАЈ: Песништво: Слика и слика. — Истипа. — У магли. — Поука: У Латинима. — Књижевност: Прилози за повест срискога народа у земљи угарск.ој. 1. — Бранич српскога језика. — Ковчелсић Књижевнп нрикази. Књижовно бслешке. Иоправка ,,СТРАЖИЈ10В0" излази еваке недоље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црпу Гору 12 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредпиштву а претплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. - За Србију прима Протплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоци-ћа.

Штампарија дра Павловића и Јо^.ића у Новом Слду.