Stražilovo

-кз 335

— 10. 17. и 1 '.)гб|). „Српокога СиОна" домоси. иа исд>а ироте .Јована Вучк«вића распрапу ,,Толето.ј у издаљу Матицп Српске". Вучковић ее у тој расправн осврће, на 80. евееку књига з.ч народ из задужбипе Петрч Коп.еиића, у војој су изашле дне Толстојепе приповетке: ,,11рича о Ипану лудаку н о два љегова брата: Селену војину и Тарасу-трбунису и немој сеетри Малан.и и о матором даби п о трн мала ћ ;||!0Ј111 '" г;1 " 11 »Три нријатеља" у преводу •Јована Максимогића. Осуђујући у иринцппу правац Толетојева рада, залера Вучкогић Матици Српекој. што је издала те прпповетке и „евојим авторитетом преноручила" их. — У 17. броју јавили емо читаоцима „Стрлжилова*, како се неколико н,их одличпих књижевника наших у Веограду еастали, да створо Кнмжебну надрј/оу, у кратко е.мо онде обележили, шта би био емер тој задрузи, и напомепули смо, да се изабрао одбор, који ће израдптп правила. Сад с радошћу јављамо, да су правила већ готова те ће Српс-ка пњижевиа надрусау име божје отпочети евој благословни рад. Ово дана је уирава, коју заступају: предееднШ Стојап Поваковић и тајник Љубомир Јовановић, издала ироглас на српски народ, којим позива на упис у члапство. 11о правилима има три врстс чл<'П0ва! члапова добротвора, оенивача и улагача. Чланови добротвори плаћају седамдесет и пет Форината једном ва Свагда, оепивачи плаћају годишп.е иет ч.орин.лм а улагачи годипш.е три ФОринта. Сви Добијају сва редовна друштвеиа пздан.а. У.права ће се старати, да што ире коначпо смиели, шта ће ући у нрво коло н.оиих кн.пга за годниу 1892. и о томе ће публику одмах известити. Књпге ће се епремитп и разаслати у једаи мах са свршетком године. Нрепоручујући најтоплије српско.м свету, да евојеки помогпе лепи емер Српеке кп.ижевне задруг , не иожемо а да из прогласа управе не са< пштимо читаоцима ,.Стражнлова' ове златне напомене: Претуривши већ садих првих- стотипу годииа, чова сриска књижевноет ее н чип.е ширити сво даље и дал.е и освајати све већи број читалаца. Кн.иге српеке пису више ретке и пије их мало; е н.чпрстком идеја о једигству народа и језика н.егОва и кн.ижевноет је нлпредовала. Али су читаоци српски витие оетављени ерећи или случају; широки покрет кљижевни и широка потреба читања и ноуко у корисном и пародном духу пемају ии редовне неге ми еистематске целпне. Потреба је неопходна, да се у једно приберу каво времена етмро и ново, тако и нријател,и ернеке књиге и срнеке речи с иетока и са запада, са севера и с југа. Потреба је, с једне стране, да се евакоме на домак стави оио, што је до сад добро израдила орнска књижевна- радн.а н свеет, а с друге, да ее око тога као огп.ишта евога еастапу сва браћа, и да у томе нотраже духовну слоју заједнину, оенове своје иародне рндииидталности. Може лп разумна реч Доситејева разгонити нгзпап .о, што још влада мад великим делом масе нашега народа ? Може родољубиви и благи његов -еавет и данас, да стишава бујне страсти у читалаца? Јесу ли списи љегови довол.но позпати млађим нараштајима, који — хвчла Вогу — све гушћим редовима стижу ? У нас се, елагила стогодишњица рођ<чва Симе Милутнповића Сарајлијо, али колико је иоштовалаца Симиних нрочитало, да иишта друго, љегову „Србијанку" ? 'Гоп.та љубав .1. С. НоновиЧа нрема народу, емишљени погледи ка прошлост нашу, еета н.егове нееннчке душе

мап.е и ређе одушев.Г.ава Дапашњу омладипу, ј, р га опа ретко где иоже, читати. Дела љихова. дела Мушицкога, ЈСараџића, Атанацковића, Преридовића н других писаца, или су еа евим иеиЧдана или су издаиа некритичиО и ноудесно, те свакојако не врше опај заДатак, коме еу их љихови творци паменили: да евима ернеким нараштајима буду светле луче на нуту пароднога папредоваља. К,ао Тод ова старија дел.ч, тако и поелови многих савремепих или мало ранпјих кљижевника, дела од трајне кн .ижевне вредноети, стоје данапш.им читаоцима неприступна, раетурена но ретким лиетовпма или зборницима. И сами даиашњи кн.пжевници врло често паилазе на многс сметљн при издавању својих дела. Они имају да ее боре с укусом читалачким, који је еад мање у н.иној власти а више у ру кама оне, кљижевноети, ц'оја као да иема другога зидатка него новчану корист евојих произвођача н издавача. Превчдна кн.ижевност нде овим носледљим иутем. П(Ч'Ниш,гво слоненско н туђе готово је занемарено; прпиоветке, повело и ром-аии, који руску кн.пжевиоет дигошо до еветекога гласа, одабрана дела великих пртмЈведача,, којим се вечно подмлађује Француека п друге ки.ижевиости, тешко налазе, цздавача. С овим се невољама једва боре и појединн инеци и преводиоци и уредници новина и часописа. Старија иак углчдна дела великих новпх и старих еветеких кн.ижевности још се мање у нас пресађују. Поучна популарна кљижевност аахтева тако исто помоћи. И ако се у нас с уснехом наставл.а оно проучавање целокуинога живота, садапш.ега и прошлога, у пашега парода, што за почеше Рајић, Караџић, Даничић и други, онет еу н.ч учне тековине веома мало распроетраљене. Народ наш нема дапае у рукама ни историју е.воју политичку пп културну ии кљиж-1 вну. А без указнваља на етаре стазе могу ли се сигурно показати путови будућпости, без изнонЈсља на углед етарога прегаоништва може ли ее, живо подстаћи дутевна енага у омладпне? И нознавање еаме срдаске земл.е и еадашљсга стан.а народнога није онако како би се зажелело, те да би топла л.убав, упућена просвећеним знан.ем, могла да све делове отаџбипе, да, сва нлемена српска и ватрено и зрсло пригрли. Познавам.е околних нам народа, с, Којима смо судбу делили, делимо и- дели-* ћемо, њихова историја; истоЈШЈа словенеких народа н всликих еветских оорта предаети еу, који и данас очекују раднике. Ширем.е знап.а из економије и из нриродпих наука (упоредпе гсограФијс, геоиогије, бијологије, абијологпје, физикс , астроиомије и игијеие) осетна је нотреба, која се још довол.но и емишљепо не нодмирује. Први ночетак биће с издаваљем дела К. ТрИФКовића, које ће удееити Дап. А. Живаљевић. — Са IV. евеском „Побратимства" прешло је уредништво тога месечника из руку досадаиш.ега уредннка нроФ. Мнјал.ка Д. 'Кирића у руке иро«. Милана .Ј. Андоновнћа. - Почетком овога месеца ночео је у Сомбору нзилчзити иов лист за просвету, забаву, привреду и трговииу. Лиету је натиис „Српски Гласник" а власник, издавалац и одговорни уредиик му је, Тзура Маширевић. Излази једгфсд на недељу на целу табаку. Годишња му је Дена 4 Фор. — „Вршачки Гласиик'' кори нас у свом 19. броју, што смо и објавили, да ее спрема да изађе нска песмарица тобоже хрватских народиих песама у издан.у неког књиговееца у Моетару. „Досга је — вели — кад ес шовинизми овакве