Stražilovo

чз 364 ЕЗ-

стр. 27. 28. 29. 30. Маретић је први нокушао да докажс, а мислим да јс и докаиао да су обдици онмб би би оптатив а нс аорист. Он је доказао и по обличју и са синтактичкога гледишта, да је бимЂ би би оптачж а нс аорист. Па ношто јс то доказао, иавршио јс о томс овако: 1га 8Уе§а оуо^а 1ако гагитјјото, с!а је бимв гпабНо §гс. г'17IV, а реклЂ бимв је гпасНо лг^а; г'о)у ј1ј леЕмул (лгуо1|Ј.1). к51оуепзк1 ви је21С1 1н-го 1г§иђј11 ор(:аНу бимв, би 1^. Тпти је ђјо иггок, §1;о је апа!одЈја аоп.ч(а бтахт, пајр1мје оћПке бита, битс ргоипјепПа и биста бисто; тјевк* оћПка б& га 3. р1иг. па1аг1то бишд осеу|'(Зпо рокасП ођпнд , 0г1 биста, бисто, бишд п1Је ћ10 1:егак р1'1Је1аг и бгшта, бт .1стс, бч.ппд К ј. и ро1:рипи а81тНас1Ји 8 (ЈоНстјет ођНсЈта аопв1;а 6Ђ1ХЂ, а розко 8е <-о (Јо§ос111о, тоц1а 8и зе 1ако 1 оа(а1а Лса вазујјет авЈтШгаН 8 аог18(;от б г б1хђ. Тако је еко 1 8\'ега реклт. б г б1хђ с1о1)Па тосЈ.Лио гпасепје: лгуо-.о.'. ш ле Сосу.и Шта вслите г. .1>убомире на ово? Гдс вам је тај ваш хвал.ени иаирсдак „ филологичсски ", којим Сс ви тако јако размсћстс. Ми нс видимо ту никаквога панрстка него видимч) па свакој страни у валпој граматпцп вслики назадак и супггс нениан.с. 10.) 'Хајдемо мало у „Браиич српс.кога је:ип;а". Г. Љуб, (.'тојаповнћ вслп настр. <». н 7. овако: ,,11ски самогласници не лшгу да сгојс тп нспчаних сугласника. — Грлепи сугласпици не могу да стоје испред мских самогласника. Глас ј нс може да стоји ни ша кога Сугласпика. — Ето тако иише у граматици својој г. Л»уб. Стојаи. Архимапдрит Гуварац ако будс читао ово штб нишсм и кад буде дошао на тс рсчеиицс г. Л»уб, СтојановиПа апам зацело да ће му „воскликиутп": О да лсиог БугарчетаЈ I'. .'Г»уб. Стојаи. нанисао нскакве „лскције из ерпскогајезика" у „Просветиом Гласнику". Ја ћу ес на те лекције осврнути скорим и онда ћу 1\ . 1»уб. Стојап. очитати лекцију и ноказаћу му гпта ои све зпа о глаголу мо/!н. 11.) На стр. 28. всли г.. 1»уб. Стојан.: „Овако сс меља и замепица-м,- ге, га,■=?= који, је, ја чиј се први падеж употребљава само са додатком же а . Даиле и, ге, га аиачи који је ј». На г то се може одговорити г. .Т»уб. Стојап.: 0 брзоплсте једап! А шта ћемо са чцј? Гдо је тај хвал.сни Фплологнчески нипредак г. .Г»уб. Стојап. којега брани еам Јаги1» од „паиадаја Живановићсвих". Али ја држим да ћу свезати рукс браииоцима ('тојаноииКским еамим незнан.см г. .Буб. Стоја новића. Гдс јс тај хвал.ени напредак „ филологи-

чески" г. ,Буб. СторШовића ? Где сс данас чиј изгсЉара? Такоиога облика прономииалнога нсма даиас. Нскад је жпвео, али данае јс замеп.еи сложепим обликом чији п само се тај облик може чути у гоВору. Прономиналиога облика чиј данас псма. < )д слож- облика чији долази и шнгграховаи чи, али тај сс чује у брзом говору и у народним песмама гдс му јс место. У књижевном иак јсзику има само мсста иотнуи облик чији. Као што пе ће у књижевнбм језику срнском данас нико писати нити аиса нити аисо нсго иисао, тако исто нс Ке нико нисати и нс треба пико да иише иити прономиналнога облика чиј, јср не живи у да нашњем језику, нити контраховапога облика чи, исго ће иисати јсдино сложсн облик чији, који живи даиас у језику ерпеком. Гдеје год прономиналан облик изумро, свугдс јс замењен сложеним и као год што данас нс живи облик кој него сложеп који, тако исто нема данас ни облика чиј нсго данае живи замо сложен чгуи. Петрсба иикога; да бупи Вуков речник, у којем стоји чиј, а најман.с г. Л»уб. (Јтојаоовића који јс ироФссор и пише граматикс. Ои.ваљда трсба да зна ово добро кад другога. учи а и треба да је обавештен је ли о овоме гдегод-■ ниеано? 12. Па стр. 47. стојп „плћти, плев^". Кад би то истина било, онда нс би вал.ало у јулгпом говору што има иљети илиЏвем него морало би бити иљетн илевем. али није иетина што стоји на 47. стр. плћти илсвж нсго треба илћти иј Љ вж , зато у ерпеком језпку по јужном говору и гласи иљети, алијевем. Али г. .Бубомир само шкраба! 13.) На стр. 50. стоји: „жрћхЂ из жерељ или жрт.х'1> = а;рх'в из жг,рс г в". Овде је г. Л»уб. Стбјан. стао на већу висину него што стоји .Тескип. Оп мисли да се ионео на Поиокатепетл кад је казао жр г 1 ;х 'б пз жерељ. Та која ти је корист од тога, кад песн кадар то нротумачпти својпм учсннцпма као што тп је проФ, Врховац заиста показао п доказао да ти те ствари ие разумеш? Црема губеру вал.а сс иружати. Понокатепетл је висок, може се добити вр^тоглавица. Кад се Леекии задоВбљава, кад каже л;рТ .хЂ== 2егсћт., за што се не би и г. .Буб.* Стојан. задовол.ио тиме, па би бар изгледао скромнији. 14.) Како јс јадна и траљава граматика г. Љуб. Стојан. види сс и из примсра, што их је доднм на крају својс граматике. Тим нримсрима Исиунио јс половину нараграФа, у својој граматици, па се онда у један пут уморио и нрестао са примерима. На поеледњем листу од граматике