Stražilovo

о К-

НОВИ СВИЈЕТ У СТАРОМ РОЗОПЕКУ. Прича Сима Матавуља. IV.

Јеше дат Устат? пространој ћесарији, те се усталасаше сви иароди и „ааР^иљескаше рукама" од радоети, али ти ^ таласи ие заџљусиуше Розопек, шгти до њега доприје шум тога пљескаша. У Розопеку се мало и говорило о томе догађају. Старији и ученији објаснише м.та1)1ГМа, да је то један пови иачпл, по коме ће се бирати људи, који ће градити закоие. И Р озопек ће бирати човјека, који ће ићи с остаЈтијема у Беч, да гради законе. А мари п.еко, хоће ли тај посао вршити они што су и досад, или н.ектт други ! А кад се нећ мора бирати човјек, иаабраће се тпјор претур (судија), а да ко другл!.. Дакле не бџ Устав впјеспик каквијех промјена у Розопеку. Оп се, као што се сјећате, иојавио у јесеп у цијелој ћесарији,

а онсу други,

што

павиЈести настунање но-

вога времена у Розопеку, дође с нрољећа. Једнога ирољетњега јутра, ирве уставме "годиле, ураШ 1фед-јУоШГечку „АуСТрију<* п.еки чудпи страиац. Замислите Бахуса у пошп.п деветиаестога вијека! Н1 )аво Бахусово угојено и весело лице, а према лицу и сви остали дјелови тијела. Могао је имати до четрдесет и пет година. Одјевеи је био новим хал.ииама, иепељасте боје; иа глави је имао црн, мек шепшр, големога обода

ћи по и.егову великом златлом нрстену на кажиирсту и но златиој ве])ижици, која му обавијаше врат и иадаше низа широке груди, странац је био имућан. ()н закуца нрстепом но мрамО])пом столу. — Од-ма! одазва се Бепо, дттгпунши очи са рачупа. Манде! дај ка<т>у за шјорпретура! ете, да) ка<г>у за шјор -нретура! поиови Манда слушчету, које јој дода каФу, коју оиа даде 15ену, коју Бепо лагано изпесе и умал пе исиусти, видјевши IЈахуса па ирету])овом мјесту. Хтједе да рече: — Извините, то је иретуров сто! . . . — али се на вријеме сјети да је човјек страиац, који не зна рОзонечки ред, те не

кџ \ о I

би лијепо било нремештати га. Најзад и сувише је рано, а кад нретур дође, то 1.е се учинити. Зато Бепо само рече: Изволите ! Бахус га ногледа зачуђено, на му синуше тридесет и два крунна, бијела зуба. Такав изгледаше као иун мјесец. — А ви сте још у животу, шјор Пепо! А ја сам мислио, да сте одавно . зовеш . . . да сте давпо па ономе свијету (Кад то ])ече, једним шмрком испи каФу, па извади кутију иуну цигара и ЈтЖанијех сламака. Иа иастави:) И носите још капнцу са кићанком, као и прије, — све, све, као н])ије тридесет годипа! ха-ха-ха ! И Бахус се тако слатко смијаше, да му ноиграваше верижица на трбуху. Сено се памршти због те нримједбе и уонће због његова сувипте дОмаћег нопа шања, иа рече сухо: — Дакле ви пијесте фурешт* кад ме нозпајете тако одавшт'} — И јесам и иијесам, одговори Бахус, ])еђајући пажљиво но столу ])ажапе сламке. Како зовеш! Доиесите ми једну новећу чапту добра коњака, па ћемо се разговарати. Бидјело се, да је. страицу то „како зовеш" врло честа узречица, алп као да она наглашаваше багателисап.е према Бепу, те овај оде по ииће, рекавши онрхо: — Донијећу каква имам. Али кад Бахус увуче сламку у кон.ак, на ноче кроза п.у усисавати, Бено разрогачи очи, на, иза леђа, закуца нрстима па вратима и махну руко.м. Тако је обично чинио кад хоћаше да му жеиа дода камепицу, којом ће га!)ати псс, с тога Маттдалииа му брзо тиспу бубуљић у шпаг, али зипу од чуда, видјевтпи пеобичпа госта и шта ради. — Родем! рече оп, предушивши. 11 с вал.а вам питита овај коњак. — Хоћете ли мадере? заиита она, више да нривуче нажњу иа се. — А гле! шјора... како зовеш, шјора * Стрпиац.