Stražilovo

чз 412 ен-

онаЈ у родном му краЈу, свог великана и очима гледа. читало; а од оних иошљедњих нет, четири их је није еву прочитадо". — Вјера и Бог, Петраркии јелатипеки епјев о Лфрици. кога дапас више ниво и ие епомип.с, лрвијех стољећа свога живота много боље пролазио ! У Задру, маја 1891.

Сима Милутиновић Сарајлија, као иоборник ериске славе и (мтбоде, као велики карактер и прорицатеЛ) сриске будућности, наслужио је да му нотомство највишу ношту ода. Ј Бему треба подићи сиоменик од туча. Марно Цар.

"м ® љ. с 'уј- "X* 1 Ц Ф КБИЖЕВНОСТ. Ф џ "г* "?* "Г "Г 4 * еЖ§ ^ ^ т* т 4 •т*

ПРИЛОЗИ ЗА ПОВЕСТ СРПСКОГА НАРОДА У ЗЕЖЉИ УГАРСКОЈ. II. 0 кобинским привилеђијама. (Наставак).

[У,о дознајемо и:$ листа краља угарскога Нла<Ц^дислава Пољака од 29. авг. 1440, штампанога % У поменутом Рац-Ковинском дипломатару, број | X. стр. 22, где се каже: (Јша ИЛеЈен Ковћ'1, Рећ'и8 Ј - п(1ех ас ип1Уег81 Сјуев е 1; Н о 8 р 11 е 8 0 р ]) 1 (П N о 8 <; г 1 К е V1 е п 818, тшнс }>гор1ег 1не1иш с! ГогтМтет 8ае \188Јто1Ч1ш Тигсагнш, (1111 сит таН(1а јрвогпт ро(;еп(;1а раг(;е8 по8(;га8 :п('опогс8 е(; јрзит ОррМшп ЖбМгит КеуЈепве 8111)11|1гапт( уав!а1;ип, (I е 8 е г (: 8 р г о р п 18 1 рвогпт ћ аМ (;а е и 118, сит Пћег18 аЦие ћ оп 18 еогит р ег сН V ег 8а8 Ке§• п 1 Nо8(;г 1 р а г (; е 8 р г о с е (1 е п (1 о е 1 8 и ћ 1 е с 1; 18 а П е111 8 (1 1 V а а п с! 0 V 1 с (; и т — Но из оба друга лиета истога краља Владислава од исте године дие 10. окт. 1440. писапа (в. на п. м. бр. 11 и 12 стр. 2«} — 25.) види се, да су се Срби-Ковинчани од осталих Ковинчана одвојили и иотегли горе уз Дунав чак на чепељско острво под Будимпешту ( п 1н1е1е8 Ко81п КавсЈапЈ, аНав 111 орр1(1о Ко81го КеУ1 ас уј Ш в Ва1уапуо8 е! Зкгопоуесг уосаИв ад 1<1ет вреећтИћн8 соттогап(;е8, а 8аеуЈ8 ТигсЈб аћ ИИпс Ги$>'а(л, сит ихопћиб е! ргоИћив 111 1п8и1а пов(;га Свере1 (1е8сеп(1епт1") и тамо с милостивом дозволом краљевом иа иусту месту око опустеле цркве св. Авраама саграде себи куће и станове и ту — где су г. 1440. пали, ту су и остали ти ковински Срби до даиашљега дана.. А остали варошани и становници ковински, од којих сс одвојшие Срби, — шта с њима би, и шта су они радили? Остали Ковинчани, који не потегоше онако

далеко горе уз Дуиав као Срби-Ковипчаии, по што јс минула опаеност од Турака, врате се на своја кућишта у своју варош ковинску, као што се то види из листова и писама краља Ласлова од 2. и 4. јуна 1453. (в. на и. м. бр. 13, 14, 15 и 16. стр. 25—32.), у ко.јима се оиет. помише варош ковииска и биров ковипски (Јовап, сим БенеДиктов) и мривилеђијс ковинс&е и трговачке слободе ковинске. А да се то не одпоси на иово пассЈве срмско на чепељском острву, већ на стару варош ковинску, види се из листа истога краља Ласлова од 1. јула 1455. г. (1. с. бр. XVII. стр. 32.) изданога у корист МеНит Хо8(;гогит и 111V е гв ог и т с 1V1 и т К а 8 с 1 а п о г и т 1 п V Г11 а 11081; г а 7 ј е 111 ћ - А ћ г а ћ а 111 (; е 1 е к е а П о п о т 1 и е КЈ8 8-КеУ1 уоса1а, 111 1П8и1а повНаСвер е 1 ћаћНа соттогапНит, којим листом краљ дозвољава истим Србима, који се задржавају и пребивају у селу „Наееље св. Авраама", друкчије „Мали-Ковин" зваиога, које је на чепељском острву, да ти Срби варошапи, донде, док се не хтедну повратити у варош ковинску, која се налази у дољим крајима или на крајшга, могу у поменутом селу остати и тамо у миру иребивати, и све опе слободе и повласти уживати, које су у поменутој вароши ковимској узкивали. Варош ковинска ма дољем Дупаву иије дакле тиме, што сс један део вароша.па српскога рода преместио п иастанпо на другом удал.сном месту, остала нуста, већ је и дал.е, до иза год. 1455, поетојала као трговачко место.