Stražilovo

-13 414 ен-

ЈагиП у својој „ШбЈопјЈ кпргеупозИ« (стр. 173.) пише: Иата је ргШспо 1мко ргеиаНа, §(;о пејтато уј§е опакјћ 1) 1 8 1: о 1 ј ј 8 к \ ћ вујесЈо сап.ч(-,уа о иааој пагосЗпој рое,21Ј1, као б^о је опо, §(-о дгс1п 1јјв^огчк Огедогаа №керћогоз Јзг1роУ1е<За, с1а је 81чзао па вуоте ри!и и 8гђјјј 1326. 8." У лекцијама својим о историји словеиске нар. иојезијо сиомиње Јагн/1 иутовање Грегорасово, на вели: „А док се ио оиасним кланцима вераше, његове слуге, не бојећи се дакако ни ода шта, на велико чудо илашљивога Грка пјеваше пјесме, славећи у њима своје јунаке, 0 којима, каже, ја нити сам што чуо ни видео. Пјевање Срба или Бугара ирозва Грк доста Згодно „трагика мели." Као да слушамо нама до.бро нознату, сјетну и невсселу монотонију наших ијесама, од којих се Грку толико згражало" (Отаџбина 111. стр. 577.) , М у чувеном свом делу: „Огас1ја га 81 оу 1п зки па)'ос1пи роегјји", сномиње ЈагиИ Грегораса и његово путовање у Србију, не сумњајући, да се у и.ега иалази „\г1о уагио 8ујес1ЈСаП81:\'о о с1нупој 8 г р 8 к о 1 ј и ј ; а г в к о ј ер^сл"'. „ 0 пје§оуој (Грегорасовој) рга1пјј — нише Јаги1. ћјјазе Ви@ага > 8 г ђ а. РиЈијибЈ ризНт тје зИта, аитот 1 к1апс1та, §<1је ?е 1 ос! гагћојпЈка ђојп1л ђИо, сисћ 8е Огк, зк) ве 11 ћједоуј р г а1 п 1 с 1 пе ћоје као оп, уес рјеуаји ћггођпот те1ос1јјош в1ауи јипака, о којјта оп пЈН је §Ј:о сио пШ ујсћо Ро зује<1обапз(л'и Оге§ога ЈКЈкИога (Зорјге 8 г р 8 к о - ћ и ^ а г 8 к а ерзка роехјја пагасЗ ероке 1игзк1ћ туамја, у XIII.. XII. 1 1. с]. ујек". (КасЈ јидозј. акасЈегшје XXXVII, сТр. 111. До 112.). Агтш Рну 1 с 5 у свом делу: „Маго^пе рјевте о ћоји па Козоуи" 6 (стр. 3—4.) одобрио је тврђење Малетићево и доказао је, да људи у пратњи Грегорасовој нису певали сриске и бугарскс, него „га сЈје1о с!а 8п рјеуаН ^гске рјезше", јер „како 1)1 №се1"ог 1»ј<> шо§ ; ао гажшпјеМ, 8 1а И 1јпсћ рјеуаћи, кас!а. . . Х1сеГог шје га/шгпо вкуеп8ко§а јег1ка". И <3г. М а <■ к о V1 с опазпојс, да јс Јагићево мишљење погрешно, али гшје прихватио Павићеве разлоге. У познатом свом делу: „Ри1оуапја' ро ћа1кап8кот ро1ио !оки" пише ои: „Ако ви ргаИос1 (Грегорасови) ћШ Огс1 1 Вицагј, 1по§-исе ј е, с1а кп јес!ш 1 <1гп§1, 8Уа1а п 8 уојет је/Иш рјеуаН; аН опа рпшјеШа 1\н;ер1|01'0\'а 5 В. о том делу у Годишњици II. стр. 97.—177.

ос1по81 §е Vјегоуа4по па рјеуапје ^гскјћ ргаШаса, јег ошћ Љ-и&Ш шје ро 8 уој ргШсЈ гагпппо". (Кас1 јадозћ акасћ-туе ХћП. стр. 153.) По Јагићу сиомиње Грегораса и Пипип и Спасовић 6 ) у историји словенске литературе. „Аив <1ет 14. Јаћгћип<1ег(; ћа! 81сћ е1пе ипИаге АпсЈеићт^ ићег 8егћ18сће Пе 1 с1 еп П е с1 е г ће1 <1ет ВузапНпег Шсерћогиз Оге§,'ога8 егћаћеп, <1ег 1325—26 8егМеп ћеге181е, ип<1 К1ес1ег /лхт Апс1епкеп уоп Не1с1еп 811]§'еп ћог1е .... Вак 2еи^1П88 с1еа Оге&огав ти88 аиГ е1н Ероз 1П1Пуе18еп, <1а8 <1ет Сус1и8 ићег сНе 8сћ1асћ1 аиГ Козоуо уогаи8§'1п§." (I. стр. 343—344.) П ипии и Снасовић спомињу по Јагићу само сриске нар. песмс, а Штраус (Во1§аг перкб11ев1 §уиј(-етепу 1. стр. 2728.) спомиње — опет по Јагићу — Бугаре и бугарске песме, потпуно увереп, да Грегорас у свом путопису изрично спомиње Вугаре! На иаведеном месту иише Штраус: „Уап е^у ^бгб^ кгопЦ<а8, N I с е 1' о 1' и 8 0 ге »' о г, 1<1 те§' когаћћ! 1с1бкћб1 етШ I) о I §' а г п е р е р 1 к к 1. . . 8окап ке18е§'ћеуопјак Н1сеГопх8 87,ауа1пће1б8е§'е(:, с1е тавок, е8 кб/Шк о1уап 1ект (е1уек ппи(; Ја;ле а1аро8пак уе87лк е кгошкав!, к1 Масе<1о1па1, 87,ег1па(; 1325—' 26-ћаи п(а/,(а ће -е8 1е1гја а 1а1о (:(ака( е8 ћа11оГ (ака! .... А /, 61 к 1 8 е г б ћ о 1 д 1 а г о к с 8 8 / е г ћ е к 82отогка,8аи ћап^го с1а1ока4 епекећек. К / е п <1 а 1 о к ћ а п о 1 у а п ћ б 8 б к е (; с! 1 с 8 б 11 еИе к а 1зо1дагок, к 1 к е 1 т е §• п е Vгб1 8ет 18тег! а кгоп1ка8." (Г1ма један грчки иеторијограФ, који ј'ош раније спомиње бугарско нар. епеко песништво .... Многи доводе у оумњу иетиннтост речи НицеФоравих, али други, и међу њима ауторитети као Јагић, сматрају за разложна овогаисторијограФа, којије г. 132,5—26 путовао но Маћедонији и Србији и описао оно, што јс видео и чуо.... Бугари и Срби, који су га иратили певали су песме тужне мелодије У овим Џесмама узносе Бугари јунаке, којпма историја ни имена ие иознаје.) Погрешка Бођанскога раширила се и.учвретила, те данашњи писци — ие тражећи опис Грегорасова путован.а у оригиналу, него иреписујући га из других дела — тврде и мисле, да Грсгорас изричио говори о сриским и бугареким пародним неемама. Ја мислим, да је Матковићева сумња и Малетићева и Павићева тврдња оправдана. Бођански ®) Писци су знШги па Навићово доло, али не само да нису његово мишљење прихватили, него су гаса свим криво схватили. (стр. 344 и пр. X.)