Stražilovo

чз 448 н-

дјелу су иЗдати т. пк. тспјевски и бечки одломци, који показују утјсцај римскога обрсда на слоп. службу. Бсчки одломци доказују, да т. зб . хрватска глаголица није и.еки засебан тип глагол. нисма цего се у]'ласта глаголица развила из округле. — У одјеллсу К1ешс ММтИппЈЈеи тичу се нас чланци: ГЛе Ши18и1те 1>с'| <1еп аисИаћпаишвсћсп 81ауеп од Јагића, Ете ММае-8а§е 111 ђокпјосћог Каавипј? од Јагића и Р. Кблера, Ргт1в§јеп еш&ег Јаћпаипиећег „ХЧапћоп" анв <1ет Ј. 1430. од Јагића и Вте вегМвоће СгоћешвећгЉ од Тих. Остојића. У чланку ВеНга^е ичг в1ау. Ргвт(1«бг4егкшк!е II. од К. 84ге1ге1ј-а (стр. 512) нротумачена је и по која српска туђица (албестон, бацел.ати, баћир. багазија, басати, баштуп, бедаст, бига, биз, бргуд, брула-ља, булигати, цаколити, чешћеница, кодоропшћ, кружат, куњати, марјаш, прова, шубара, шукуи-чукун- и. пр. ■ дјед [Штрекељ мисли од веечпЛив, види још Агећ. Х1Г. 457.], тричарија [доводи од ТпИвсћегеЈ, ТгЦвсћ-ТгаТвећ, пре ће бити од трице преко трипар , које се не говори]). — На крају је чланак Јагићев : ВЊ11о{>тарћ18сће8, у којем је приказано 6 срп. и хрв. дјела: бр. 9. и 10. Стојаиовић : Лекцијеи Ст.слов. грам. бр. 11. Строхал: Оаећте ЛапаЗпје^а а(;аНУ8ко^а пагјееја, 15. Вираг: Ра1нгС1 ро (Јаупцој ћп\ роујееИ, бр. 42. Иародне пјесме I. (државно изд.), бр. 47. Смичиклас: 1)у1Је81о50<И.чпЈ1са 081о1 )0(1јеп ]а 81ауопЈје и ВротетеГ о 81ауо1пЈ1. Т. 0. Српека краљевска академија. Споменик XVIII. Хаџикалфа или 'Еатнб-Челебн.ја, турски географ VII. нека, о Балканеком нолуострву. С номоћним белешкама и објаиш.ењима приложио Ст. НоваковиН. — У Београду. У државној штампарији краљевине С| бије. 1892. Стр. 132. — Дело ово важио јс за геограФију срнских земаља. Из Хаџи-Калфина дела извадио је Новаковић оно, што се тиче наших земаља, а уз то је додао евоје белешке и објашњења, која много попуп.ују разумевање дела. У предговору говори Новаковић о томе, шта је код Турака изазвало потребу геограФских и статистичких радова. За тим говори о Хаџи-КалФи; наведенаје његова кратка биограФија по запису уз једну његову књигу. На нослетку говори о преводу и издању овога дела. Географија је подељена на два главна дела: Румелију („уРумелију јс улазила и Бугарска и Србија и Грчка и Епир и Арбаиаека, цело цолуострво осим Босне") и Босну. Хаџи-Калоа описујо саиџаке и говори опширније о главним местима нојединих санџака. Код мпогих меета морао јо ГТоваковић истраживати где су; код неких .јс било са свим немогуће одредити их. Уз доло је додао Новаковић два прилога: 1. 0 границама аустријске окупације од 1718 — 1739. 2. Лдминистративна подела Србијо нред пожаревачки мир и за окупације аустријске 1718—1739. Па крају је додао рогистар места. — Свакомо, кога иптересујс гсограФија срнских земаља, препоручујемо ову књигу најтоплијо. С.

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ, — Бсоградски „ТТародпи Дневник" престао је изла ■ зити крајсм прошлог мессца. На н.егово место, као што читамо у земунском „Новом Времену", излази сад нов лист, који сс зове „Србија". Власници су том иовом листу Жив. М Протпћ и II. Оморац а одговорпи му је уродник Жив. М. Протић. „Србпја" излази трнред на недел.у а цена јој ,је годишње 24 динара. — Програм српеке велико гимназије Карловачке за школску годипу 1891—92 допоси на првом месту чланак проФееора Светислава Коларовића „0 електричним изолаторима." ТТа другом ,је месту свечани говор, који ,је за освоћењс нове гимназијске зграде о св. Савп ове годиие сасгавио био унравитељ Стсван Лазић но га због болести сам није могао изговорити. + Најозбиљнији руски каноничар А, С. Павлов штампао је у Моекви „ Мпгмме слЛдм католичесшго влшнш <ј?. древиЈ;И\аиз-љ иамлтникахг> њгослаеписАаго и русскаго • церковпаго права". То је онај исти Павлов, ко.ји је у Московским „Чтешдми" 1870 годипе штампао ону грчку громоту од 1531. годипе, којом патријарх Јеремије I. присаједињује пећку патријаршију охридској архијепископији. + У ипглеском часопису „Тће епцИзсћ ЈпиТог^саТ гоујоху '-, бр. 20. пишо ШвћеЂ Ва1и „Т ћ е 81 е &'е о Т В о 1 §■ г а <:1 о ћ у М ч ћ а т ш е 4 II. 1450". — Извештај о српском правосл. богословском училигату у Ср. Карловцима за школску годину 1891—92 допоси на првом месту из нера проте Јована Вучковића историју тога завода за нрошлих четрнаест година, од како није издаван извештај. Има у овом поеледљем извештају још и попис књига у богословијској књижници, удошен 110 струкама. — У 3 броју „Наставника" почиње Стојан Новакоковић расправу „Откуд су постале гдекоје народне несме". Саопштио је овде ирви одељак те расправе поднатписом: „Наход Симеон и јелинска прича о Едипу" и други: „Качић у устима гуслара у Србији". Први одељакје воћ изашао био на немачком језику у Јагићеву Архиву (XI. "Мо ОеЛфивха?:« 111 (1ег виМауЈвећеп 1)1ећ1ип§') а сад ј« нешто допун.ен. — У истом броју „Наставника" има од Т1ик. М. Савића из Шапца цртица нв пове српске историјс о Браћи ТТедићима и боју на Чокешипи, и осим тога од Глигорија С. Лазића из Ср. Карловаца чланчић о сатири у Гимљана.

ПОПРАВКА. У 20 броју нашега листа на стр 410 а у 13 реду од доло место ироничиу треба да стоји нројичку а на сТрани 411 о у 32 рсду од горо мосто са.ии треба' Оими.

САДРЖАЈ: Несништво: Вештица. Вјсрипа љубаз. — Поука : Пет стотина и трп годипе. — Уметноет: Мита Топаловић. — Књижевност: Прилози за повост ерпскога народа у земљп угарској. II. Кн.ижевне оцеие. Ковчежић : Кп.ижевни прпкази. Књижевне белешке. Иоправка.

„СГРАЖИЛОВО" излази сваке недел.е на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на цолу годипу, 2 ф . 50 н. за но год., 1 ф . 25 н. на чотврт год. — За Србију и Црну Гору 12 динара на годчну. — Рукопиеи се шал.у уредништву а претплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претнлату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоцића.

Штампарија дра ПавловиЂа и Ј<н ића у Новом Саду.