Stražilovo

чз 462 Е>-

оној с.внии са појавима симтактичиим иао момсп тпма пспхичним. То јс постшж) Потсби.а прпМСИПВЈИИ иов, стимологијсии правац и нринцип у тумачељу синтактичиих појава у језику. Тиме је показао како блшу стоје сиитаКса и стимологија у раивитку језикову т. ј. паука о Функццјама речи и њихових скупииа са науком о Формацији таких рсчи и скупина њихових; а то је и иоканао исторцјск-нм путом у развитку је :тка кроз многе вскове, и то не само у историјском животу рускога језИка, пего паиоредо са језицима: литавским, гермаиским, старнм класичпим и другим аријским. ГГоказао је тиме, како се мсљају и сиитактичне категорије у језику, које су се дотле сматрале као пепромеп.л>иве, као и закопи логични; опе се мењају дакле иапорсдо са етимологијским облицима скоро једпаком узајамнонгћу. Тај проиалазак Потебњии има исту вредност за иауку о језику, као и Дарвинова теорпја о мењању видова за науке биј.олошке. Тај свој закоп о узчјчмиој тромењљивости сингчктичпих и мпрфологијских. иојава у језику показао јс Потсбња иа неким случајевима са евим очсвидпо и јасио. Крај њсгова знамснитог дела „ВаиисокЂ по грамматик'1." није још изишао исчатаи,. али од Пбтебњина ученика Халанскога дознајемо да јс нашао исти у рукопису и трсћу свеску тога дела. (Јадр,жај те свсскс је врло богат и занимл.ив. Г>ез сумње ћс скоро и та трећа књига заузиман.ем и,егрвих учсника угледати света. У тој трећој књизи његове граматике палази се п то његово знаменито тврћење и мишљен.е, по којем доказује, како се у развитку језичних облика и значеи.а, који развитак бива у дијагонали измсђу номипалних и вербалиих категорија у аријо-евроиеким језицима, опажа зпатно побсда вербалности над иомипалношћу. При томе је наравно Потебња имао на уму пе толико облике речи, колико п.ихове идеје п зиачеп.е им. У трј победи вербалиости иад номиналношћу глсдао је Потебња победу радње пад бићем, и то је са свим апалогио довео у свезу о тимс, како мало ио мало драма отима маха над еном и лириком, првобитнијим облидима литерарним, а уједио како свевишсиујс зику господари дух над материјом. Пети га јс метод руководио и при изучавању иародне иојезије увск јс, доводио у тесиу свезу облпк са садрЈкајом, тразкпо је узајампост измсђу ритма и размера у песми и између народне психологије, изражене .у иесми; исиптивао је неихолошкс узроке јестстичким особинама у јсзику, као 1пто су иојетична "празеологија, разии тропи, стилистичпн облицн, он је сматрао об.шк народпих иесама п сад})з;ај п.ихов као ор-

гапски спојепе, чланове једпе п исте физичнонсихичне целпне. То ,је заиста п смппричкп до казивао па предавањима пред сврјим ученицима у читавом дугом низу нрсдавања иод називом: Теорији литературе, штоје трајало ово до смрти му. Тим предавањима јс била и јссте осиовна миоао: „Прјезија и проза (поетично п паучно мишЈвен .с) с.у маниФестације језпчке". Нарочито је иснитивао и проучавао битноет тропа, којс је сматрао с једне стране као зрна граматичне функцијологијс (иауке о значењу речи), о друге страие пак као елемеите митологије и нојезије, међу којима је поставл.ао оргаиичну свезу. Дакле опћа карактеристика читава његова рада јесте без сумње тај нринцип, да је материја и облик речи оргчиска целинс., а, тако оу исто и облик н садржај аееамч; па тај принцин влада у развитку како језика., тако и читаве иародне књижевиости. Л ако се та целииа о времепом поремети, то ће се иореметцтн еамо тако, да оила овлада масом а дух материјом. Али славни иаучиик иије могао ту овоју велику идеју и е.воја реФорматорска начела у словенској филологији да пзведе до краја, јер га неумитна смрт ирекиде готово у е.ред великог му рада; не даде му да изговори иоследњу реч. Можда би он још друкчије обрадио и заокруглио своја пачела и законе, што их је изрекао и научно потврђивао. Али ииак п.сговс заслуге су Ргромнс, у словенистици могу ое ко исноредити еа заслугама Јакова Грима у гермапистици. Велики филолог, псторичар и критичар руски Антон Вудиловић, урсдиик н издавалац историјоко-литерарног и иолитичког журнала. „ Славннское об"зр%нге 1 -, а иаиме у свесци зајануар ове гоДине, пишући иешто у спомен бесм.ртноме Потсбп.и, вели нрн крају како је од проФ. Халапскога Добио приватно извешће, да је пашао у рукоииеима Потебњииим пеке дулсе чланке из граматике врло занимл.ива садржаја, тако су п. пр. 0 глаголу", „Мит "; к]штика иа Бругманово „0 граматичком роду." Какав је у ученоме свсту оуд о Потебњи, сведоче речн ученог словисте 1'. Крска, проФесора у Грацу, који вели: „Потебњу виеоко цепим п дивим ос н.еговој огромиој учеиости, свестрапости п темсл.итости, што је показао у својим делима. Његова излагања и мисли о народној кп.ижеппостн сматрам ја за нсшто најбол.с од евега, што је игда и игде изашло у тој врети." Њсгово име вечито ће ејати међу именима иајвсћнх бораца и заточника за Словенство. Слава му! А. ПисаревиК,