Stražilovo

43 4

73 &>-■

ски Претлед " Вукових радова. Писац је ових редака био таке среће, да ,је био у прилици, да у два маха допуии у београдском „Колу" (1889. год.) ов-ај марљиво израђени нреглед; али и тада слутио је, е ће где год још што год Вукова бити. И гле, слутња — не беше само слутња! По смрти велшкога Миклошића библмотеку његову распарчаше иа неколико страна. Неки је део доиао и семииару за словенску Филологнју иа бечком свенаучишту,

листа забедешку, писапу Миклошићевом руком: „Бопит аис1опз Уик 81е('апо\ Т 1С Кагас1/лс а ; њој се једино и има захвалити, што знамо писца овоме раду. те нам баца још јачу еветлост па и иначе обилан ])ад оца паше новије књижевности. Могло би се са свим слободно рећи, да нам.овај рад указује на једно иоље Вукова рада, о ком до сада бнограФИ п.егови иису пи говорили. Пе ће бити ово јединац у својој врсти. Једном приликом мричаше ми госнођа Ми-

1 »лп;т.!1чи|> који је иод управом нрофссора Јагића. Међу тим км.мгама бнла је и килгилша, чији патммс ноее опи реци. Иотмумм је иак њеи иатпис »ЈНв СћгШеп ги Возпгоп, еж ВеИгад %иг паћегеп Ксни1пш Аег . УегћШпше Аег ђотгзсћеп Кааја %и с1ен Тигкеп (Нјцепн ађ§ес!гиск1 аиз с1ег „АирЉигаЈег А%ешешеп /еКипд"). \Ујеи 1855. Вгиск \'п|| Саг! (тего1(1 ипс1 8о1ш". Натнис ми обрати иажњу, заиитересова ме, те и узех књижицу да ирегледам. Како изнсмађен.е, када сназих па другој страми иатнисна

• *л> * Њжолнћ. < 4. & иа Вуж')мамовмћка* Керка великога Нука, да сс ома врло доојх ) ^ска једмога донисиика аугзбуршких иовина, мо имеиу Хоне-а, који долазаше Вуку, да му нрича о ('там.у срискога народа Ц04 Турцима. Нук му је Причао.,;_ а овдје 1ђм|мгда1 бележио и мо том тако слао. 4 МбЦја не бих ногрсмшо, када бих и овом раду и.<^емичке садржине, којим јс хтео пи^ац да- обрати мажм.у Лсг.ропс ма суседпу земл.у с[)нс.ке државе, у којој жмг.и Орбин злонатеКи сс, дао такав ностамак. Нсројатно де са, свим, да