Stražilovo

■чз 494 и-

томе и тражио најлгодшпег начина, како ће пред Римом што искрепије представити истоветност животиих иитереса Истока и Запада у заједничкој одбрани против Турака. Нема сумље, да је и сам Рим осећао важност овога пптан.а на се баш за то и спреми, да што веће користи из овога извуче за себе. Папа је пристао да позове све катоЈЈИчке државе на најславнију крсташку војну у одбрану Хришћанства, али, ире него што би ово покушао, захтеваше, да се византијска империја, којој се тада

границе сузише готово око бедема цари градских, одрече свога православља и прими догму намесника Петрова у Риму. Толико је слепи Фаиатизам догме успео да номути сваку здраву мисао, која је у овако очај ■ ном треиутку по цело Х])ишћанство иотребна била. То беше иај јаснији доказ, да је Византија на смрт осуђена; јер и грчко иравославље са онаким истим Фанатизмом одговараше на то са узбуђеног Хиподрома: „ Ђолијемо и турски турбан, нето кардиналски шешир'

(Свршиће се.) &

Драгутин Ј. Илијћ.

■ч1- *ч1" •> ј®) Т

'ч!/' ^ ^ * Ф к&ишност. 1^9'< -Т" -Т- -т- ""I 4 - I 4 -"Т" *'е&.

КЊИЖЕБНЕ ОЦЕНЕ. - ШМ оШт перкбИш дупјШпту. Е<1<% кј-

„ • а«1а11ап еге(1еИ 1)о1^аг вгоуе&^е]. ЕопШоШг е8 а 1)о1^аг копнапу не^ч';[усус Л кЈасИа : 81гаиз% А(1о1{. А 2 е1о8г6<; Јг1а: Вг. 81§тапоу I). 1\;ш, а 1к>1^. когок!;. ннпЈ8/4. 082441уГ()пбке. 2 кб1е(;. ВиДареб!, 1892. Ееуа1 (ек^уегек. Ага 6 1т4 К. 334 +XVI +-393 (Настлкпк). У шестом оделзку (стр. 59—71) говори 111траус о КраљевиЛу Мчјжц. 1 Како нмамо, да Штраус није довол.но нроучавао нар. нојезију, не изнеиађује нас, кад нанђемо на многе велике погрешке у љсговој раснрави. Он н. н. мисли, да садржина јуначких нар. несама ,, 1е^4.<"»1 »1 тутгс а 1огбк ћМоНв&& е1вв еу11ге(1е11 1аг§уа1ја" (најчешће износи прва деценија турског покорења). У шестом одел.ку говори Штраус о „деци", која се спомињу у песмама о Крад.евићу Марку. „Ах е18б1)1>8е&е(; — пише Штраус — а 1)о1§'Аг неркбИс82е11)еи пи'п1; 1)08, пеш Магко Го§,'1а1ја е1, ћапет б(; дуегтек"... (Првенство у бугарскпЈ нар. појезији не заузима Марко, него петоро децс...) Штраусу као даније нознато, да има и с.рпаснх нар. несама, у којима долазе дец / као сиажнијн од Марка (в. Ка<1 ји§ок1. ак. Х1јУП. стр. 89; ср. 11:' трановић: Срп. нар. пес.ме 11., стр. 539; ср. Гласиик 50, стр. 141) —148). За ту децу всли, да су 1 В. Агс1т т Шг «1ау. Р1и1о1оЈ;1е V. стр. 4:-!') —455 ; Ирбијеве и Макеизијеве: Нутован.е но слов. земд.ама, стр. 08 -74; Штур, 0 нар. песмама, стр. 1)8, и т. д.

персоииФикација пародних елемената 3 (а 1егшевгеИ е1ешек вгетеЛуевЦсН). Занимљиво је, како је Штраус неодлучан, коме да даде Крал.евића Марка: Србима или Г>угарима. Спомип.у Марка много н српске п бугарске нар. нес.ме, то зна Штраус, иа да учиии крај распри, нодели он КраљсвићаМарка на двојс, на даде једну нолу Србима а другу Бугарима! 3 „Вгагшагавга пегуе 8гегћ сза1а(1 1\а (1ека, 82егер1е8ге негуе гспЛевеи а ћо1^аг нер кб21 то2{*оМ.". Да је Вукашии узео за жену сестру Момчилову, то признаје Штраус; да је Вукашип отац Марков, и то прпзнаје Штраус; да је Момчило бугирског иорекла, то тврди ПТтраус (I. 321), иа ипак мисли, да је Марко, еин сестре Бугарпиа Момчила, „потомак сриске породице 41 ! А старн летопнснц српСки бележи, да „тјш К()атенкци : Оуглнмпл и Клккдшин и Гоико кожо= 2 Г|). Штур, 0 нар. псемама, стр. 7 и 20 22. Ср. А гс Ш у 1'иг к1а\'. Р1п1. V. стр. 44. Лепо каже Руварац: „Г.огови из Оожмнственог сумрака спуштају се у јасност зем .-1Л .:-кпх јуппка; мптијско значсн.е њихово све вшпе усту.па особл.иво зпачајпом ; мотиви, што их к делима крећу, спе вшпе узпмају е.тијску парав, и тако, пгго се год всћма нриближују супцу наших дана, то се спс више губи ја -пост она, која им обасипа лица. то еве блеђи бива божаистнсии зи.мк иа чолу њихопом, док га наиослотку јупачки мач и«златпи крал.евски венац не замене". Рув.: Две студ. распр. стр. 24 25. 3 Шта ће само Хрнати.? Требао је Штраус и н.има шта датп !