Stražilovo

чз 495 е»-

да .. (П13Д'кли1не срккско\(н> з { м л !« иа тци части" (ШаФарик, РлтаМу сЈгвупЈћо, стр. 72; Гласник 53 стр. 67; Споменик срп. ак. III. стр. 106 и 126), и бележи да за време кнеза Дазара ,,тј)и краига вмстк сркккска: оу Прнзр^кно^ Лазарк, оу Косни Отефана Твртко, оу Ири= аепк /Иарко Еаккашинокк" (Гласник 63 стр. 68). Није у осталом потребно побијати Штрауса: он говори а не доказује, а ако покуша докчзквати да је Краљевић Марко Бугарин и побијати доказе Јастребова и др. да, су Срби, онда 1н' му се моћи одговорити 4 . Штраус пише, да су пропале многе бугарске иесме, које су иомињале »стару славу и старе јунаке" и „љуте битке, муке свакојаке", и да су бугарски певачи у иесмама изостављали име бугарског цара Асена; он тврди даље, да се о Краљевићу Марку највише песама налази у Бугарској и Маћедонији 5 ; дакле у бугарском народу. Кад то све доведемо у свезу, онда излази, да бугарски народ није смео „због турског господства и грчких ухода" сномињати бугарског цара, а певао је о Краљевићу Марку много, више него српски нароД, који је сачувао спомен срнских царева и који је име Марково уносио и у оне песме, где му није место! Бесонов у својој збирци нар. песама говори о цару Душану у битци на Косову (Штраус I. 7—8). Штраус није пропустио да га због тога не исмеје као и д' Аврила«, што је при састављању песама о косовском боју уједно изоставио најважнију иесму (Ковоуо, 8(. Коуако\чс, стр. 16 нр. 2), а овамо је н он нравио не мањих погрешака. Кад је Бесонов 7 могао довести Дунгана на Косово, могао је п Штраус довести Лазара на РовИие! „Кга1јвУ1с Магко — нише Штраус -- 1391- ћс п (?) а 1Г»гокок 82о1^а1а(аћап МЈгсве 0Ш1 \'ај(1а е11еп ћагсхоН. Е г /Л а ћаЈјагаШ Бајаге! ЈшП(:о((;а а/.он сгеЊ61 ; ћо§у Во1§'4па(; а та^а »гатага 1)17Ло8Ј(на. 4 II. Руварац пнше: „Ти (Србине) џмаш твоје јупачке иесме, каквих пемају нити су кад имали она браИа твоја Хрватп и Бугари , п.ч ти и због тога завиде они, и завидећи као браћа теби љуте ее у себи, што иемају старца Милију"... који је испеваа „песму о женидби цара СтеФана, и о војводама и јунацима Душановог доба, о Момчилу внјиоди, о Рељи Крилатици, о ЈБутици Богдану и о Краљввипу Марку и осталим војводама и јунацима српским". (0 киезу Дазару, стр. 180—181). 3 А и тамо станују но њему Бугари. 6 Штраус пише: Јј. А уп П ' То чини и једна сри. нар. песма. Јастребов: Обвгчаи и И'1;сни турецкихт. Сербовт,, стр. 214.

Ећћеп геаг! уе((ек акагаћгк еПеиеге Багаг (?!), Коп8(,ап(п1, Магко 8 (1». КШопћен ег а ћаДјага! а (.огбкокге пегуе агегепсвеИепШ уе&гМбМ е§ а гаујпвко (!) шеге! с1оп(;6 с§а1аћап вгатов ћоћ §'аг уЦег евеК е1 ев егек кохе (!) бгатНанЛо Магко 08 Коп8(ап(;Ј11 18". (Краљевнћ Марко војевао је 1391. г. (?) у турској служби нротив Мирче војводе влашког. Овај рат започео је Бајазит са намером, да Бугарску себи осигура. У овом походу учествовали су против своје воље Лазар (?!), Константии, Марко и др. У осталом овај иоход несретно се свршио за Турке, и у одлучној битци на равинском иољу (!) пало је много бугарских витезова; лкфу ове (!) могу се убројати и Марко и Константин), Овоме не треба коментара! (Ср. н. п. Гласник 42 стр. 267—268; Љ. Ковачевић и . !>. Јовановић: Историја срп. нар. I. стр. 150). „На а Магко коћетепуеке! а ћо1&аг пер коК ;е82е (;ећеп о!уа88ик, 1еће(;е11еп евгге пет уепш, ћо§у а ћо1§аг МагкбЈ (а\ г о1гб1 8ет когпуех! о1у па§у ЈДеаН/лпт, ппп( а 8хегћеке(.... А ћо1^аг Магконак уан 8ок агпуоћ1а1а А 8гегћ перер1каћан а1 § 1а1а1инк с§ак е§у-ке(; коћетепу1, а те1ућеп Магко агпуо1(1а1аЈг61 18 етН(е8(; (епнепек" (Кад читамо иесме о Марку у бугарској појезији, морамо опазити, да Марка пе окружује ни близу тако велик идеализам као у српској Бугарски Марко има миого тамних страна У срнској нар. појезији једва налазимо једну две песме, које напомињу Маркове тамне стране.) Да је Штраус прочитао еамо Вукову другу књигу нар. иесама, он не би могао рећи, да се међу српским песмама о Марку налазе само једна две-ли, које износе Маркове махне. Да је боље нроучио у онште иаше нар. несме, видео би, да су у нашим нар. песмама „сва узвишенија својства, која могу човека да красе енојена у Мнлпшу " („Отражилово" 1885. г. стр. 1417.) а у ернском Марку да је оличен сам народ срнски, са свима врлинама и махнама. Штраус мисли, да су српске нар. песме о Краљевићу Марку ближе историјској истини, него бугарске! („а ћо1»'аг Магко с1а!ок а у/.ег1лаЈак(61 те^ки1бшћбу.(е(еш1ок аћћаи 18, ћо&у ег и(6ћ. 1нак јнкаћћ га§'а82ко(1пак а 1бг1епе1етће2.) Јагић мисли, да су у онште бугарске иар. иесме „сачувале више старине, неГо срнске" (Отаџбина IX. стр. 299). Краљевнћ Марко ериских нар. песама ако није даље од историјске истине бугарског