Stražilovo

-43 525 ез~

је вода ирозрачна те познајеш: на днт новац што си бацио. Али њему не пада на да нам иокаже тај извор у оквиру његове лијепе околице, да нам великим али јаеним потезима нацрта цијелу пеизажу. Кад је ходио да види Вадиманско језеро, 38 (данас: 1адо М Ваззапо). пало му је одмах у очи да му боја није баш црна, јер је прем блиједа, а није ни зелена, јер је нрем тамна; да је напокон цијело језеро управ округло, те би мислио да га је умјетник учинио: тог умјетника није наш Плиније ни с далека познавао — звао се је: Природа- Та велика богиња, којој смо тек ми данас подигли достојне олтаре на ширем пољу модерне цивилизације, није се њима никад нреказивала у величанственом облику снеговитих планина, у страшној тишини дубоких шума, у потмуклом жамору широког Океана. На планини су примјећивали све потанкости мале и гиздаве шииље; у шуми лијен узраст и дебелу сјеиу појединих стабала; бројили су свако дрво, а нијесу схваћали шуму у њеној цјелини. Кад нам пак причају о великим призорима и појавама природе, то обично раде, што у њихову зачуђењу има и клица неког неизвијесног иразновјерја, или религијозна мисао, која се губи у широком опсегу ондашњих мита. Како Фридлендер у свом монумеиталном дјелу каже, 39 осјећање нрироде у старо и у данашње доба разликовало се је тим, што је у старини имало неки религијозни карактер. Врхови брда, ријеке, извори, језера и т. д. бијаху и сганови сваковрсних богова, без опредјељена карактера, који су се с тога стапали с извором, с језером, у једну ријеч: с крајем гдје су становали. Извор ЕјЦтумнус био је на гласу са своје љепоте и свога божанства. 30 Ту би'аше храм и омање капеле, од којих је једна данас кршћанском богу иосвећена; тамо је ходио и цар Калигула да се диви и да се моли ; 31 а наш Плиније није изостајао за другим; био је и он син своје доби. Али је и син своје доби у томе, што кроз сваки његов оиис природе ировирује пишчева жеља да му испане лијепо књижевно дјело. Познато је веТ,, а то сам каже, 82 да су његова 28 Е1-1181 VIII. 20. 20 III. 188. 80 К р 18 4. VIII, 8. 31 биектгаз: СаН§и1а 43. 32 Б1 р 1 в 1. I. 1.

писма издата за публику, па се разумије како су његова чувства уступила мјесто финој умјетности. Кад говори о самоћи и тишиии у шуми, 33 о љепоти околице око свог љетниковца, 34 о језеру Вадимонском и т. д. његово китњасто перо не може на ино а да не заборави прави предмет у корист форми. Не смијемо ипак занијекати, да су Римљани, а особито који су се књижевношћу бавили, у велике љубили живот ван Рима. Нрви је узрок томе био што је љети у граду нездраво због грозница; па опет она запара, она прашина, она бука велике свјетске вароши тјерала је имућније грађане да нађу самоћу и мир далеко од тог Вавилона: »0 ш, диапЉ 1е азргсгат /« уздисао је Орације и с њим већи дио пјесника и научењака. У ч оне „здраве и још од никакве културе нетакнуте крајеве", 36 хитали су писци да раде и уче у свјежој и слободнијој атмосфери. „Не можеш помислити пише Плиније своме другу Тациту 36 — како ти се ведри памет, кад оно тумараш но нољима; око тебе шума, самоћа и тишина, те се твоје моралне снаге оштре и узвишују." Чврсто је њихово увјерење било, да лисна и самотна околица снажи намет. У самој кући и у љетниковцу имали су неке собе (такозване кизикенске), простране као дворане, те им се је дало гледати са свих страна кроз прозоре на поља, на шуме, на брегове, што су се наоколо дизали. На Плинијеву лаврентијском дворцу 37 била је така једна соба, на пола одијељена од главне зграде, а имала је на три стране велика врата и прозоре, тако да си могао с приједа, десно и лијево уживати диван изглед на ближње море. Тако исто на тусцијском љетниковцу једнака је соба била, с које си гледао на ливаде, на шуму и на језеро; 38 напокон и с његова триклинија виђало се је море са три стране, то јест сваки га се је гост са свога кревеца могао комотно науживати. 39 У онће пак и сами су љетнИковци били на таком положају, да с њих буде изглед на што пространију околицу. Тако се је дизао н 83 Вр1в1 I. 0. 34 Ер18 4. V. 5. 35 МагМаНз III. 8$. 38 Ерј.81 1. 0. 3 ' Е р 1 з I II. 17. 38 Е р I в 1 V. 6. 39 Тако и Марцијал: е! поп ишив 8рес4а4ог 1ееМи8 ипДае — Ерј^тш! X. 51.