Stražilovo

•чз 526 к-

Ллинијев тусцијски дворац. Али какав је тек морао бити изглед са полачице Марцијалова лријатеља Јулија, кад помислиш да је лежала на бријегу Јаникулу, откле се виђела цијела околица римска до албанских гора, сва посута селима и зеленим баштама, на велике цесте пуне свијета и кола, Тибар, на, којему су лаНе возиле уз воду и низ воду, и напокон сам Рим, онај огромни, бучни, богати, по-

злаћени Рим. 40 Можебит данас се само енглески л>етни дворци могу успоредити са римским; али свакако модерна култура, у сваком погледу блажа од старинске, научила нас је, како се мора штовати природа, нагнала нас је, да проникнемо у дубоку душу њену и да откријемо њене стољетне тајне. 46 Е4 4о4ат Иое4 аваВшаге Вошат. — МагИаШ. Ер'(§гт4. IV. 64. Јосип Берса.

ч *Ј/* ■\1х' . е Х-* «ч1х' ч -*** Ф КШШЕВНОСТ. Ф" ***" "Т 44 'Т* ^ "Т 5 "* ^

„РЕЧНИК СРПСКОГА ЈЕЗИКА

ШРл свечаиом скупу српске краљевске акадеШ1мије, држаном 10 септембра 1888 у славу стогодишњице Вукове, нрочитана је носланица Стојчн'1 ПоваковиЛи: „ Сриска краљевска

академиуи и неговање џзика сриског

ТОј

носланици говори Новаковић у опште о задатку Академије, дал.е о томе, докле се код нас дошло с речницима и граматиком, о иитању народнога књижевног језика н на послетку о томе, шта треба да чини Академија, да би извршила свој задатак у неговању језика. Не ћу иодробно наводити садржај целе посланице, јер то је расправа, коју треба сваки Србин добро да нроучи: у њој ће наћи много зрно, које ће у души његовој уродити најбол.им плодом; много Не бисер-зрно насти на душу н.егову и кренућетамо живот: мисао, која Ке му рећи, да и он треба да нринесе на олтар науке дар, који може иринети! Најважније у посланици овој је ире,\лог НовиковиНев, да сриска краљевска Акчдвмчја изради речник, у којем Це бита „нзнесено и аред стављено садашње стање народнога књижевног језика сриског" 0 том предлогу хоћу овде да говорим. У речнику том, којн би Академија израдпла, било би „сабрано, нрегледано н пребраио и опо, што је у току нрвих сто година већ постало традиција за наш књижевпи језик, што се за 1 Штампана је у X. Гласу. 2 „Загрспски академски речпик ни по изради ни по намсни није речник садашњега књижевног језика, нсго речник народног, самоникдог и пс.торијскп до сад очуваног јсзика".

тих сто година већ образовало и створило у народноме књижевноме језику": „у народипм усменим умотворинама, у делима признатих ппсаца свију струка књижевности и науке, почињући од Доситија иа до данашњих, за које се нађе да им дела треба да уђу у ред оних пнсаца, из којих ће се црпсти грађа за речник". Осим тога каљало би и „ нпродни језик "^ ^јЦјјц "вих устч исцрасти". Новаковић се у иосланици нада, „да овај предлог не ће ући у ред цветова, који онадпу не оставивши, рода, иего да ће се о п.ему дал.е размишљати и радити". Али као да се пада Новаковићева не би иснунила, да он сам — иа срећу књижевности нашој — не дође у Београд, да ту ствар наново покрене'. Г. Ј1>уб. Стојановић говорио ми је, да ће се цницијативом Новаковићевом почети скоро радити на томе речнику То ме је нагоинло, да напишем некоЛико речи о „нарочитим мерама, које би се морале иредузети, како да се л.удн уиуте, да нм белепн.е п јавл.ања могу бнтп од ираве користи п да ие даду повода злом разумевању и иогрешкама". Мовакови11 мисли, да „Академија треба да пзради иитчњч 8 која би ваљало упутити ннтелпгентним пријатељима тога носла н академнјског речиика у народу, а на питања би сс, то ком времеиа п личиим настојавањем и попављањем, не остављајући иишта случају, могло добити лепнх одговора". 3 Нрсма интањима румунске Лкадсмијс.