Stražilovo

чз 546 а-

Тс свуда, бесплатно, свом срцу угађам. 15и ме, кљиге милс, нроводите свуда Сваки вам пут кратак. нигде не кривуда. Брже сте од брода, згодније од влака Са вама се дижем небу до облака. Крај вас минипрошлост није са свимтавнаВи ме нреносите у времена давна. Аох, књиге моје, разбибриге миле Доста ли сте пута чудо учиниле! И Херодот сами, из далеког доба, Преко вас се часом ослободи гроба, Па ми сву ноћ нрича, да ми дух пс дрема Та, у вама, књиге, самртника нема!

Који књиге пише, тог смрт не обара С њиме се потомство увек разговара. Ви стс, кн.иге, трајне, као вечност сама Вашу вечну силу л.удска моћ нс слама! С вама врло лако садашњост обарам, Па лепшу будућност у часу дочарам г Ј л с нривиђам Српство, где мирно, без боја, Удруженом снагом шири крила своја. Што свуд заман тражим, што тек заман желг То у вама нађем па се развеселим. С вама својој души угађам и говем 1'а, због вас се дичим, што се човек зовем! Аох, кн.игс слатке, разбибриге миле Доста сте ме пута сретним учиниле! Вп. М. ЈоаановиК.

КАБГАЦНЈА.

V.

Прича из Сарајева. (Свршетак). Иошл.е нам сама причала:

!ећ с.јутра нађоше иа бембаши Омер^бега мртва — пож му је с леђа нрорезао срне. Уабуиило се Сарајево. | Да је ногинуо који од нашијех, мало ко би на то главе обртао; али Омер бег бејаше од добре куће и виђеи повјек. Знали смо ми Срби, ко то учипн, али нико не одаје кривца. А и како ће? Што се само слути на и у тврдо зна, то иред законом ништа не вриједи, закон тражи очевица -— на онда боље шућети. Досјећали се и Турци те снетљаше Илију; али која вајда, кад не има доказа. Ис лти тивали и Анђу и п.ена баба. Сви бејасмо на мукама; ако нико, и.их двоје ће казати. Нитао их кадија: „Шта мислите, ко је?" Стари слеже раменима, а Анђа, блиједа ка' дувар, одговара: „Кад бих зиала, не бих га, бели, тајила!" „Да није Илија? Зна се, Илијате воли, а и Омер бег те стио иа да иије мећу н.нма било кавге, а у кавзи све бива?" „Дати је отворити моје срце, ка; кн.игу, из њега би прочитао: ие знам!"

„Море бити нијесам добро учштила, штс, пе ]>екох, да Сумњам, и да сумн.ам на Илнју; јер све ми се чини, Омер бег не би по птнупг да нијесам у оиоме равговору г Илијом одлучно стала уз Омер-бега. 1!<; л онет Илијино име не пређе преко мојијсх усана. А и што да иређе? Иетл.али би га, мучили, а пе би се ништа доказало, јер мучно би сам Илија нроговорио. И да нроговори, зар би ми оживјео мога Омера? А тек ако га пије убио! Зар да носим и другога на души, кад ми је на души први? ие могу га опту-

е и

пуштише

Пека је и крив живати." Шест мјесеца из тамнине. Ни дај боже они нријашњи Илија! Нроговори с п.име двије, па му реци трећу ружиу, трза нож, а не гледа, куд удара. Клонимо га се сви, јер знамо, ударићемо на белај — луду не можеш угоднтп, ни кад баш хоћега. Већ који мора, тај с н.нме пристаје. Опазио оп то тга иас и не тражи, већ зађе по мјестима, ђе се купе иајљуће кавгаџије и мало мало не заметие кавгу. И крв се иролије, а власт или не зпа,