Stražilovo

-чз 615

Уверио сам се, до душе, у ипше нрилика, да нас, Бог зна како, не трне, ал' сам то тумачио као отпор мрака, који обично бива, кад се шири светлост, просвета и кад се уређује друштво. Године 1845 нреселио сам се у Галицију са женом својом Бертом и са сином Херманом, дечаком од четири године. Између различитих граиа јавне службе изабрао сам службу коц Финанцијалне стране. Изабрао сам то с рачуном... Тако назвапа „Фипанцијална стража" није спадала баш у одличне службе. За надгледање монополија, духана, соли, иивара и нецана, није требало велике вештине, ни специјалних наука. За то су улазили у ту службу људи, који нису могли добити другога места, а донекле и војничко уређење мпогога одбијаше, јер та укрућеност не беше свакоме но вољи. За то је и било у тој служби врло мало збил >а вештих људи, или који би се науком истакли. Еле у велико се надах, да ћу се брзо уснети иа више, особито поред својих квалиФикација, којих моји другови не имађаху. У другој којој јавној служби морао бих много година чекати на унанређење и бол>у илату. Осим тога, та је служба доносила више прихода, него која друга. Наместише ме у мало место у једном западном срезу, Прва ми година прође доста сретио. Мерио сам но нецаиама котлове и каде, назио, да који шљахтић не сади духан у граху и зељу и батинао, за углед, сељаке, који су из сланих извора црпали воду за стоку или за јело. Са шљахтом сам удесио доста угодан „тос1ив 1Vеп(11". Свакоме' је господару од пецане требало моје прцјатељство, и сваки ме частио у свом двору, чим је год могао. Играо сам преФсранеа, добро се гостио и снажио се честитим вином. У почетку Фебруара 1846 године нозове ме срески начелник, па ми рече: — Хоћу, да нешто учипите, што, истина, не спада у вашу службу. Но, кад наиде опасност, сваки ј е државни службеник Дужан да чини, што држава од њега захтева. 8а1из јтрегп 1ех виргота! (Спае драсаве је највинш закон). Одговорим му на то, да служим државу и да ми је света ввака заповсст земал.еких иоглавара јер сам уверен, да је све, што уирава чини, преко потребио за државну идсју... Начелник се очигледно обрадовао моме од-

говору. Рекао бих, да јс мало сумњао у мене, због мојих универзитетских сведочаба. Мислио јс, да се не ћу дати употребити у полициј ским стварима. Но није имао право, што се је бојао... Јср по евојим начелима бејах са свим уз владу. Наука ме утврдила у том, место да створи од мспе сањала, који се препире о ириродним правима народним. Могао сам са свим ионоеито рећи, да сам све оно чинио из начела и дубљега уверења, што су други чинили за новац или какову другу паграду. За то ме ни најмање не вређаху начелникове речи. На против, бејах срећан, што ћу моћи својом снагом послужити и онде, где не допире моја служба, да отклоним опасност од државе... Начелник ми у кратко изређа, шта је и како је. У земљи сс спремао устанак. Млади људи и сањала скуна с онима, који не могаху заборавити својих средовечних повластица, скло пише заверу, да у земл.и разавију заставу старс Пол>ске. Признајем да ми се на жао дало, кад сам то ч'уо од. начелника. Жалио- еам заелеиљеност тих несретпих људи, који су по цену живота, но цсну крви и имања хтели да иодигну мртваца... Беше то дивља и луда идеја, зачета у Фанатичким мозговима — а та идеја се морала крвљу угасити! Јер свака такова работа повлачи за собом крв! Рекао сам начелнику, да ме је љуто ранио тај глас о устанку, који се спрема. Рекао сам му, да треба свима средствима ту несрећу заиречити, јер ако и има ствари, за које држава, притиснута иеодољивом н-евољом, није никако одговорна пред повесницом, ипак је боље ранијим ударцем, који би пао намален број жртава, сачувати васколико становништво. Под тим ударцем сам разумевао затварање најопаснијих лица. Начелник се са свим сложио са мном, и ако није знао, како ће то испасти. Рекао ми јејош, да, у сваком случају, рачуна иа мене, као на вернога државнога службеника, а није сметнуо с ума ни то, да ми нокаже у иерспективи награду н унапређење. Кад ми је све разложио, изда ми заповед. Како срески политички службеници скуиа с иолицијом не могаху свуда досневати, то сам требао ја, као Финанцијални комесар, с нридеље-