Stražilovo

чз 682 Е>-

ђашс осам кћери, којима, пи својим високим утецајем, ис могаше набавити пристојних мужсва. Сви службеници, кад добију имеаовањс, окрепу леђа јадним еаветниковим кћсрима. Клс на то не истрошено нол.е надс мисао наткомесарова. Чудно се, а у неколико и радђвао, што пије до тада било тако бистра ока, које би опазило и оцснило тс користи. Дворски савстник јс могао за свога зета мно.го, врло много да учипи. . . Шеста, по реду, кћерка госиодина дворскога саветинка беше за две годннс млађа од Хсрмаиа. Коса јој беше кеотенаста, мало кудрава, очи сиве а нос прчаот. Мпна бсше тамап створепа за Хермапа... Њу је одредио и паменио срсЈпш отац свомс мнломе једипцу н пеисказано

се радовао, кад се на вечерима код дворскога еаветника Хсрмаи с љом забављао, или јој при"чао различитс стварн из школс. Тада би па-Дао наткомесар у неки псснички занос и говорио Берти: - Гледај, како се то рађа еудбниа човекова! Та се дсца најпсвиннје забавл.ају, а за нсколико годнна узећс заједпички иа се тсрст живота и... безнас... ноћи даље!... Али јемчим ти, да Јте даљс дотсрати, него пгго сам ја дотерао!... Дворски савстпнк ти је, тако рсЈш, други промисао на зсмл.и! Берта је узајмице загрлила мужа, али јој срцс није делило те радости! (Паставиће се.)

+Ш Ф КНзИЖЕВНОСТ. Ф к*1^с ^ ^ ^ "Т* "Т* "Т 4 * ^ КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ.

жилан Решетар. Горски Вијенац вла^дике црногорскога Лечра Петровнћа ])егоша, иротумачио га — —. Једанаесто, државно издање. У Г )ИОграду, држ нггамнарија. 1892. (Други натиие: Министарство нросвете крал .евине Србије добрим ученицнма I.) вел. .8° XXII. 1(56. (Свршетак) Као што. ово нздање нрема пређашњем иоказује напредак, тако ћо се моћи у новом и; : дању но гдјекоје мјосто онширније објаснити, друго онет на краће и.чп тачније извести. Обраћам нажњу на ст. 624. ко јо жрец Евроие? Чудно је, да Његош тако назива „јевропскога свећеника". 11а што се гађа у ст. 701). да с шчм једе маџарске иосеве (Станко с Бајазитом) ? Нека ми је донуштено за ново нздање нредложитн н њеке ноиравке у језику. У овом нздању је г. Р. из својега језика избацио њеке покрајинке: ускриситп, гостови, панига, л.убезни, али је тога јоште остало у тумачу: итоко (ст. 2672) иочимали (2679), почим.1,у (у рјечнику код рпјечн ера) на нншта (2333) мј. ни на што, макар нас сотона иокосила (659.60) мј. иокоеио, насљедник (201) мј. нашљеднпк, код нроном. и слож.

декл. локал изједначен с датнвом (у својом// очајању, м.ј. у својем <к), сасвим (88В..8.4) мј. сасвијем. Тако би се могле замијенити оољима н ријсчи: пврпчпт (у нредговору) јуришл (434.35), велможа, (693.) мухамедапство, (боље је му-хамедопство, које долази у ст. 2359.), оковити (883.84), иотешКоИа (2311. оно се каже нотежак, али се ])пјечпн,а ио- меће само нред нридјеве, да се покаже већи стенен каквоће). Историјски није нознато, да је Милош удавио Мурата, као што сгоји у сг. 1824.25. Иначе је језик. чист и правилан. У овом издан,у понра^љено- је пиеање ш њим па се сада ннше е иим и т. д. Г. Г. шпне нањ (248), уњ (961), иредањ (Јбб-7) бојећи се јамачно поставити сугласник њ као засебну ријеч. А како стоје ириједлози с, к као самосталне ријечп'! З.ато је боље на њ, у њ, иреда њ. Љекојим ријечима у тексту (а у рјечнику свијема) означен је нагласак. Ово не само да се мора одобрити, него бисмо жељели, да се у овакијем издањима за школу то чини што више, нарочито у сумњивим случајевима. Из искуства ми је познато, да дјеца нз бившега Војводства не умију добро пагласпти ч мперфекат, јер се скоро никад но унотребљава у обичпом грво]»у. У нсточпим кра-