Stražilovo

чз 683

јовима Србије бике Још таки.јех случајева. : У такијем ириликама акцентованим текстом би 00 дједа привикавала правилном наглашавању. Техничком израдом ове књиге може се подпчпти српска државна штампарија. Него осим наведбних штампарских гријешака има у тексту још три: ст. 1018. дакле а треба докле, 1480. иоможе тр. воможе, 1057. довијаг тр. довпје«. У тумачу има 18 гријешака, али смисао би могле иомутити само у ст. 1699. ред 2. па треба из, 2290—97. р. 6. мисл-шм дакле га, тр. мислим д. та, 2811 —14 р. 5. очајало, тр. ојачало. Још њешто треба исправити на овој књизи. 1 Га натпису стоји, да је ово јвданаесто издапе Г. 15. а није него јо дванаесто. Г. Р. је и сам од пређангњег издања до овога ушао у траг издању биоградском од 1870, за којо иређо није знао. Док се његово друго издање сиремаше, саевијем нечујно. у!>е у сриску књижевпост ове године „друго издање" (тако баш стојн на коридама) Горскога Вијенца браће М. ЛоповнГа. Ово је дакле уграбило једа^аесто мјесто те је тако Решетарово државно издање двапаесто.' Да загледамо ми том нотајном једапаестом издању у очи, кад оно не смијаше нпком. Ва „прво" изд. браГе М. ПоповиГа од 188"). год. каза г. Гешетар ове ријечи: „не може се доста покудити! То ,јо баш пајгоре издање Г. В. . . . Скоро на свакој стра-ни има по која штамнарска иогрешка, од ко.јих многе мијењају или извраћају смисао ријечима!" (в. прво Гешетарово издање I 1 . В. стр. 71. и д.) Ово исто казати за „друго" издање браће Иоповића, звало би се ласкати пм, јер оно у свијема поменутим рђавим странама надмашује „прво", а ништа ие би било лакше, него да су просто нрештамнали Гешотаров текст. Овако је њино издање право грдило књижовно и управо увреда нраха владичина. Од обичних штампарских гријешака, које долазе од нуке непажње,- киити цијела књига. Али не иду све на тај рачун. 11о многијема се види, да их јо њеко свјесно метао хотећи зар догонити I 1 . В. за бачке читаоде! Али се уједно п то види, да је тај н.око пука неразумнјевалица овакога посла. Тако је он као кака незграина рука лептирова крила, дочепао Г. В. п стресао с њега сав њогов дијалектички н .шторарпо-псторијски колорнт. У цијелом

издању је окресан црногорски номиналан &еп. р1. на-ж. Стоји Даље оштрити (119) мј. остр. оштре (1161) остре, лави (259, 288) мј. лафи, пјесма (292) ијесна , размпшљаво (500) -ва, човјештво (977) нечовјештво (1150) -ство, 3. л. мн. болу (1069) боле, набраја( 1213)-је, живље (1802) -вје, кроз (1419) нроз, јашимо (2143) - шомо, заџљеска (1548) -љаска, чији (иза 1692) чиј, тамњан (2355) -мјан, утађаш (1016) -ђеш, зааитивати (иза 2582) -овати, бадпе вече (иза 1437) -њи в., колико и/ута (иза 138) -ка и., робље (34.) -је, јере ' (2533), јер (2392, 2742, 2208) ере, ор , летње (1469.), леба (1667) љетње, .'кеба и т. д. да.ие епомињом ситније особине као на пр. животињи (2366) мјесто -ни, кнегина (093.) мј. књ-. Гуске рпјечи, којих има нодоста у I'. В. све су дотјеране на сриски облпк: сачинитељ мј. соч. (у носвоти), жртва (евугдје) мј. жертва, част слобода љубав свугдје мј. чест свобода л>убов, иромјена (2281) нремјенах, васкрс- (2851, 2353) мј. воскрес ^јвзичаство (2359) - чество. Овдје бисмо могли ставити и дијејствије (2298, 2320) мј. дјеиствије. Па све би му човјек то онростио, да не им такијех измјена или зар гријешака, које дају или други смисао илп прави неемисао. Удужило би се читаоцу, кад би со сви случајеви павели, али то није нн од потребе. јер нијесам рад бити коректором Поиовића књижарнице и штампарије, него ми је намјера овом: књигом подсјетити наше књижевнике, да срнска књижевна држава још не ночива на чврстом основу (мождм њеигго и њиховом кривицом), кад со мо/у издаватп овако наша најбоља дјела, а за то је доста и њеколико крупнијих при,мјера. Ст. 423—4. Кад оназе браћа некрштена (треба - швеиа), Иа ће (тр. неНе) они ра ми растезати. ст. 536. Враг ђаволу до1;и (дпАи) у сватове". ст. 613. 4)0 је зрно клицу заметнуло, 0н1)е нека и илодом иочиње (аочине). ст. 897. Но крштење (-па) четири године. ст. 9023. Пред очима који (које) стријел.ају', ЈСоје камен могу раставити (растоиити). ст. 966.7. Откуд дође та несрећна миса' 0 превари (иревјери) нашој да со збори'? иза 1209. Ноћ је мјесечппа. (мјесечна) ст. 1218. Окренише (окроиише) крвљу и водицом .