Stražilovo

-43 681 ЕЗ-

више, него обично, дела днорана беше, шта впше, дупком п.уна, али се нико ииј.е смејао, нико нијс иричао шале ни дбсетке,.. Сви ћутаху и на чудо заадџпљен.и гледаху једно у друго. Чин.аше ес, да између њих нролази онај ногребни спровод... Пајнад оживи друштво. Уђе коњичкИ офидир, који се баш новратио из службе. Ови га војпиди радознало опколише. Беше то пајвеселнји и најшаљивији друг. Ал сад не беше осмехана њсгоиу недром лицу. — Н г и с1 е г, \у а г и т к о (■ I а п г 1 р ? (Г>рате, што си тако жалостан) запита капетан нридошлиду. — \У 1 г ћађеп ејис 8сћ1нс1)1 V е г I о • ген! — (Изгубили смо једиу битку) — одговори коњаник и заћута. Офиднри листом занемешс. Пи госнОдин наткомесар пншта пс одговори. Извукао сс брзо из то.га друштва,- којс га не могаше развеселити, као што сс иадао п вол.аше да сам себу теши, кад друкчије није. Елс ходашс но улидама, г;ао муха без главе. Свуда је сретао светину, где се враћа са губилишта. Виђашс мсћу и.има чудна лида, а слушашејош чудније ствари. Господии иаткомесар с'е врати кући за чудо растројеи. У глави му се уврсжила са свим нова мисао. Мишљаше: ако и треба да су позитивии закони државпи и писагш трактати баква у свима јавним пословима, ипак вал.а узимати у рачун неко историјско предање, које јс кад и кад друштву куд и камо јача идеја, пего поштовање Фактичнога реда... иначс се догађају дела, која иозитивним законима државним необично шкоде !... Истина, та сс мисао иије дуго бавила у глави наткомесаровој. Брзо ју је истисиуо одандс друкчијим умовањем. Ал за то опет не могаше некако да дбђе до старе своје равиотеже. Шта више, беше тако расејаи, да јс, спремајући се тај дан дворском саветиику, заборавио Заденути иа прса.крст за засЗгуге"!... Дворски саветпик је капда то приметио, јер ,је дуго гледао на иразпу пстљу, на којој је требао да виси „крст за заслугс". И биће за дело, да га је то тако озлојсдило, да је наткомесару рекао иеколнк-о оиорих речи о рестанцијама, о сувнше честим днсвпицама н т. д. 11аткомес'гр пе иостадс савстником. „Свему су томе, билс крпвс оне смртнс

прссуде, иише саветник у својим белешкама, јср сви су били тако ])ђаве воље, да се ии о чему пије могло говорити. И збиља је тако, јер ја, мислим, да су оне смртпс прееуде биле иочетак многим иотоњим догађајима!"... XIX. После тога залуднога иутовања у престопиду, но еавстнички чин, бсше наткомесар неколико нсдел.а тужан и замииивеи. Поеле је пекако, сваким даном, остајало по * мало туге у нивари „код златне гуске", док се иије најпослс еа "свим умирио... И разгалило се оиет нсбо над кућом на Подзамчу. Паткомссар иоднссе удар еудбинин с јуначким прегором и нре даде се иа дал.е Богу у заштиту. И милс и угодне дане провађаше натком.есар у својој кући. Герта га л.убл.ашс као нрава Пемнца и храњаше и питашс му тсло нај укусиијим јелима. А срце очипо живљаше од л.убави према Хермаиу, који сваким мееецом долажапге све лепши и разумнији. Особито му плаве очи добијаху неку сјајиост, којом се само светли мајскО пебо... (»сим тих убавих телссних особина бешс у Хермана исобичан дар, те сс одликоваше у школи међу свима својим друговима. Свако по го дппе доноси0 јс вслнку књигу, с позлаћеним леђима, с натннсом: „2иг КеЈоћпип^г (За награду). Паткомесар снрсмашс тс књиге па сјајпу | поличицу, коју.је сам својом руком, у доколнци, изрезао. А уз сваку такову књигу надовсзиваху се све лепши снови срећнога оца! . .. За ту радост, коју је Хермаи оцу справљао", смео је кад и кад, у необичним приликама, метиутп на главу оиај домаћи амаиет, који је сада брижл.иво држаи под кључем, и поскакати с њим по башти. По то беше свс ређе, што је дал.е иостуиао у паукама, а то јс иаткомесару врло годило. Осим савстничког чпна заносио сс паткомссар још једним тајиим сном, ал то је скривао у најскровитијој зачкол.ици свога срца. Једап пут је само, после врло укуспа грашка, изустио то нред Бертом. Берта је нохвалида њсгове са њарије и од тада су отац п мати скупа сањали о потоп.ој сре11И Хсрмановој. А садржај њихових снова бсл;с ово... Иа чслиик бсшс дворски саветник, сле имао је код владе утецаја, каковим се ннјс могао свако ио хвалитн. Али тај с])сћни дво'реки еавстпик пма