Stražilovo

-чз 684 к-

ст. 1555. Истрошпли (истрештили!) очп као тенци. ст. 1568. Из оннјех на њега (шњегах!) аавмка. ст. 1585. Из Талије или од куд драго (друго)'. ст. 1882. -Хоће нам се Оуљо уд]>ужити (Суљу удужити!) ст. 2410. (Јвака му се ствар (сатшр) скаменила. иза 2406. Купп, се;])даре ВуцотЈЦ ти је најоол>е умијеш (треба: ти о ц. ц .у наа 2445. Он наздрави бндњацима и цолије жТроба: и.ошл је т. ј. чашу)

ст. 2735. Нек уЈвезе и та луда, к нама (треба: та т. ј. тај луди) ст. 1)75. треба и.па.и. 1)77. 1)79. и.пахј - у Попов. издању свугдје имаш. У ст. 127(5. и 178(5. мијењан је ](ед ријечи. Зашто? Ово је доста да се може видјети, е го обо иудање Поиовића не може и не смије уиотрпјебнти нп за каку сврху, тпјсм ирије, пгго стекосмо учорно, и]»аво паучно 1'ешетарово пздан.е, "које тонло п]ј>с1ш ]>учујсшо свијема а на]»очпто онијема, којима јо нампјен.ено. II. Оад, 01,'т. 18,92. Тик. Остојић.

41,

КЊИЖЕБНА ПОЛЕМИКА

Геч две у своју обрану. У „Јавору" аа годипу 1889 а па с ,г гранн 7.5-0 има члапчић под патиисом: „11а прпкак „Годипш.ака" и „Орла". То јс био одгонпр па приказ, који је изашао. у 8К. броју Земупс.кога ,„11овога Нрсмспа", п:>, исра г. Димитрпја Гуварца. .У томс свом члапчићу брапно сам ес од нападаја г. Димнтрпја 1'уварца, па сам мсђу осталим казао и ово: „.Ја сам лапс . (т. ј. 1НН8 родипс ) у једиој прилици јавио у „Граппку" лсио рскао г. Ди митрију ГуВарцу, иска сс оп мспс ока.ис; иа пиак г. Димитријс Гупарап мсис јс лапе (т. ј. 1.8.Н8 годиис) у випгс бројсва „Нрапика" пц крива пи дужна ианадао и свакојаким нрсдставио, па тако сто и сад у своме прикаку говори, какосам „тнрдоглав", како сам „нениалица«, и т. д.; по ја њсга исћу трактирати таквим погрдним рсчима; ја хоћу, да чувам углсд п.сгов прсд н.сговим парохнјанима, који ће читати онај приказ, али од свсга нећс ранумстп ама баш ин мрвс, што је г. Димитријс Гуварац паписао, алп ћс разумстп: „тврдоглав" и „нсзиалица". .... ја г. Димитрију Руварцу као евсштеиику намсрам, што уошпте таквпм тоном свима и свакоме говори, а такав тон иикако инјс у духу ии л.убави пи скромпостн хришкшске." .... „п 'скоро да прсстаисм, јер сам уне реп, да ћс сс г. Димитријс Гуварац п опако сла.оо обзирати на овс мојс речи; јср ко пати од онога, што сс зовс иемачки „Огоззеиуунћп" — а то јс каида код г. Дпмптрија Гуварца —

такав увск спгурпо говорп, катсгорпчио тврди, па макар сви, цео свет казао, да пнје тако, ои ћс опст остати при сЈ&че " Ово сам написао па божптп.е нокладс 1889 годнпе па видим п дапас; да пнсам бно иа криву путу. Ја са.м пре пеког времена у овомс листу питао о Василију Дамјашжићу, кој-п ,је паппсао прву сриску аритметпку у прбшлом вску, и замолио епакога, ко ми аиадс пгга ппше о п.сму казати, да каже; нсто та,ко замолпо с.ам, ако пма когод п.егопу кн.игу, да јс поклопн. бцблпјотеци српске всл. гпмпазнјс иовосадскс, јер јс пе.ма у тој библијотсни; дил.с сам питао. у овоме листу о Јоваиу Дошсиовићу, који јс 1801) штампао своју нпслсницу у Г>удиму, да мп каже, игга ко внше о п.сму нпаде: Да лп сам ја тпмс кога уврсдио? Ја дрл.нм, да писам. 11а писам уврсдио пи г. Димитрнја 1'уварца, који прс псгдс у „Повом Прсмеиу" одговара па то мој.е питап.с, али како'? Одговара иа такав начин, који нијс својствсн у друнглЈу образовапих и ул.удпих л.удн! 'Ј'а . од куда г. .Јимитријс Гупарац мож.с зпати, да мени ппјс позпата ШаФарпкова кп .ига п оио у тој кплпп, што ШаФарик кажс о Насилнју Дамјаповићу п Јовапу Дошеновићу? Сасвим јс бпо инлишап опај :;аједл>нвп тон н испИсивап.е из 111аФнрпкове кп.нгс, дита тамо стоји о тој двојнцп српскпх кп.ижевиш.а, јер јс то с.ве мсип одавпо прс 'позпато било. Је лп то увреда, пгго ја желим, да шта внши - тако са.м питао — дозиам о тој двојицн •српских матсматнчараУ Ја држнм, да то пикакб ипје увреда