Stražilovo

-кз 680

Нешала пробудишс, у мспи некс исмилс ос.сћаје, ирсмда не :шам ни сам, иа што. У с.ваком друштву треба. да. влада мач нравдЉг. .Чакои трсба, још јсдап 11у г г кажсм, треба да буде спетпп.а, а ко се Дотакне шега злочиначком руком, с.укоби се с оштрицом тога мача, (.'мнловањс у тој прилици било бн злочипстао прсма друштву, јер би оемелило на тис.уће других злочина .. Тако сам мудровао, гледајући та висока вешала, Ал то ми мудроваље не номоже, да сс отресем нлс вол.е. Мнн.аше ми се, да сам и ја онде прнбно јсдну даску, намсстио једну греду. Иаједарсд се* дии.-е нотмуо жамор у искунл.еној гомилн... Тај жамор пе ћу никада заборавити, а инак га не могу ни једном рсчју нриказати!... Може бити, да су у тај мах задрхтале, у тој гомили, тисуНс срдаца... и начнниле тај чудан жамор! На губилишту се указа човек с двоструким оковима иа рукама... Жамор гомпле, који је дочскао тога човека, сада престадс... и завлада мртва тишина... Нризнајем, да је та тишина била сто пута гора-од пређашн.ег л;амора... беше страшнија од грома нсбес.ног и наклеиог... СудСки службепик стаде читати нресуду... Опту.кбпик бсшс срсдопечан човек. Глава му бсше ћелава, врло лена облика. На лицу му сс огледаше мнр н чудно задовољство. Нзгледаше, да му пресуда чнсто годи, да је зар признап.е онога, пгго је у животу нсповедао Онтуженик ее звао ,— Ншнљеиски. Нресуда беше — па смрт! Пзиде другн оптуженик. Неше то са свим друкчија нришка. Као што први бсше слика вишс, лагодне рсзигнацијс,- која свс лсртвује осим нс.ре... тако: се други нстицар днвл.ом, необуздаиом силом, која, нодунрта унутрашнлм о.гећањем, слеио срл.а папрсд... макар н на вешала.. . Нешс то Кану-шцнњскн. II друга нрссуда загрми па смрт! Оа.д сс онст. после глухе, мртве тпшине, понрвн чудап ;камор у гомплп. Нсше још страншнји од првога. Нсмам пп рсчн, пп пс.раза, да га оцртам! Одврјих се од гомпла, па по1;о.х праг.це папред. Ншао сам дуго, п ппп.па нисам прсд со бом вндс.о .

Нризиајем, да сам се, долазећи све већма к себи од тих утисака, задржао на*чисто правнИчком иитању. Наметало ми се у тај мах нитање, да. ли треба да се злочин казни смрћу, или ие?... И нређе испред меие читава чета нисаца, који стајаху уз једно и друго мњсн.с. Ослањах ее и на једне и иа друге, и ако сам нре тога одлучно био за смртну казну. Сад сам стао претресати значај смртне казие. Треба ли она да буде превентивно средство против зла, које се шнри, или задовол.штипа увређеном човечанс.тву, или, као што неки веле „„освста новређених закона и установа друштвепих""?... Какав су унраво смер моглс имати помепуте смртне пресуде ?" Даље је развезао наткомесар на широко и па дугачко о том предмету. Много му се недоумица наметнуло овом нриликом, које му с.е до тада никада не десншс. Испадошему из псра речи, којс му одавиа беху туђе... Но он се ипак изговара, Да јс то све због необичних утисака, што ихје осетио. Даље у тпм белешкама видимо, да нам комесар, за два даиа од тих пресуда, пишта није за се урадИо. Сеђаше у кавани, иа нретресаше с друговима о смртним нресудама, којс су сс имале извршиги. Много га је јада и једа стало, јср ,је наилазио па врло чудна мњсња. Касио у вече долазио је у хотел, где га је чекала дуга ноћ, без ена, и све више „црнпх тачака"... 11 тако мниуше два даиа,.. Трећи дан виде, како је град за чудо узрујаи. По улицама стајаху го.миле и шаитаху тихо међу собом. .. Нолицпјска стра.жа беше удврјеиа н имађаше на лицу чудаи израз, који се наткомесару пикако не свнђа.ше... Па и хусари и драгони, који стојаху на рогл.евнма, изгледаху данас са свим друкчије. Нознало се иа њима, да им јс данапш.а служба на велик терет... Господин паткомесар сс, дубоко замисли... Пајзад опази од судницс као пеки п-огребии снровод... Наиред је ишла војска — за тим свстииа — после опет војска — у срсд војеке двоја кола... после оиет светина... После два еата требаше госиодин наткомссар по што по то да сс развесели... За то уђс у познату посластичарпицу Полову. Ту су се обичпо састајали оФицири. Друпггво се онде увск вееело забнил.аше. Али дапас бсше то место за чудо тужно. Гостнју, до душе, беше