Stražilovo

43 704 ез-

КовачевнНа и Љуо. ЈовановиАа. Хоће лп сс Нд опом броју кн.ига стати ове годинс, зависиће од тога, како ће се одржати до краја године досадашњи леп одаив народни. Од тога одзива зависи други један корак, врло крупаи према новчаним нашим приликама. Ради смо, наиме ако нам допусте новчана ередства, предати члановима књиге у тврдом иовезу (укоричене)". — Као што се ш: овога расииеа види, вредна управа свим својим силама ради, да се узвишени и знаменити задатак Српске Књижевне Задруге што сјајније испуни већ ове годипе. 11а народу је сада, да тај рад помогне уписујући се што више у Задругу. Као у снаком послу тако ии овде не ће се моћи урадити ништа без покретача. Многи би се с драге воље уписао, да знакамо и коме се треба обратити. Родољубива дужносг би била у првом реду наших свештеника и учитеља а после трговаца и сваког свесног и отреситог Србина, да се лати скупљања чланова. Колико нам је познато, доеад се у Бачкој и Банату одазваше тек неколико места (у Бачкој: Н. Сад 64 чл., Мол 19 чл., Чуруг 14 чл., и неколико даше по једног члана), а могло би свако село дати по десетак чланова. Три Фор. само по себи пијевслик новац а кад се за њих добије близу 100 штампаних таб. онда је управо ситница. Нрснимо се дакле, прионимо око скупљања чланова, нека се камен по камен сагрлди на чвретом темељу свести и просвећености целокупног Српства огромна, величанствена палача Српске Књижевне Задруге! ■ = У хрватском делу нашега народа се решава у школи, држави и књижевности знамемито иитање: о џравоаису. Док је у пас то питање теоретски решено још 1847 год. Даничићевим „Ратом за српски језик и правопис", док су п Срби католици већ давно примили Вуков Фонетички нравопис, ма да пишу латинским пиСменима, дотле су Хрвати тврдокорно држали и бранили етимолошки. Као што у ћириловској пиеменоети еве до Вука (1818 год.) не беше у писању никакве ностојаности, него је сваки књижевник имао свој правопис, тако је у Хрвата било до илирског покрета. Год. 1830. покушао је воћ тога покрета Љ. Гај својом књижицом „КтаЉа озпоуа 1п'у.-81ау. ргауорј,аапа" иоставити правила за правопис, али он не имаше ни блпзу онога филолошког дара, који показа Вук. Из чешкога правописа преузео .јс Гај некоја писмена и етимолошко начело и већ 1836. год. његов се правопнс прими свугде. С малим изменама тај правонис употребљавају Хрвати и данас. Он не одговара баш никако природи нашега језика, ади ни та прилика ни пример Срба, који пишу и ћириловским и латииеким словима но фонстичким начелима, ни нример појединих изузетака ме1>у Хрватима, нс могоше приволети људе т. зв. загребачке школе, да се оставе својега неприродног и недоследнога правописа. 1889. год. узе влада хрв.-сла;;онска ствар у своје руке, са зове одбор стручних људи, који прихвате Фонетику. Влмда повери познатом знаоцу српскога језика дру. Ивану Брозу да потанко изради правопис по Фонетици и њогов рад јс скоро угледао света у Загребу под натписом „Нгуа4б1и рга-

уојцз " ; ово ће бити одсад службен правопис. за Хрв. н Славонију. Замашај овога корагса је веома велик. И опст је пала једна иреграда, која дељаше једнојезичну књижевност Хрвата и Срба. Место којекаквих ситнарија, камо лепе среће, да се наши књижевни листови (особито хрватеки) више брину о том, како да се отклони п иоследња иреграда : иисмо, па да свака књига нашега језика може путовати с руке на руку без препреке из Загреба у Београд и Н. Сад и обратио. Нотрошак књига и српских и хрватских удвојио би се тако, а то би дало орловска крила нашој књижевности.— У 45. бр. Ујепеа има раеправа „0 ћтћзкот ргауорми" (свршиће се у 46. бр.) из зналачког псра, у којем се препоручује нови правопис. и доказује се и данашњим језиком и старијим књижевним епоменицима, да једино он има разлог. Нешто ћемо напоменути из те расправе, нека зна УЈепае, да нисмо превидели. На 7146. стр. наводи још засад непознати писац за „роујек! ћгуа18ко§' р!8ша" нрнмере из Миклошићевих „Мопшпеп1а 8егћ1еа" и то из босанских листина : Кулина бана, поповске опћине, бана Матије Нинослава, (у којој Нинослав изреком зове своје људе Срби.иа), Твртка, (који се у тој листини потписује „СтеФаш, Твртко вг. Христа бога кралт. Ср1,бл1ем1> и БоснЉ и Нриморим"). Колшсу је вику дигао УЈепае на Јиречка, што није назвао листине, које нађе у дубровачкој. архиви, хрватскима, што један научник Јиречкова кова никадне би могао учинити, јер нема разлога ! А шта ми да кажемо за овако писање Утепееуо? Само га бележимо као доказ нознате мирољубивоети и тактичпости хрватско. = Мало шале. „Ођгог" у 255. бр. извештавајући да је 5. о м. отворен „§1 'еко Ј/Доети вгђвкј паго^по-сгктсш аа!)Ог" паетавља: „ћ4о пав је уеоша гаћошо (треба: 2аБо1је1о) увб и оуој ргуој вјеДп1С1, 1о је, (1а јв тевкпр! сИап ргуо па шадагзкош а /.а Иш па ћгуа^акош је/лки. Каг1оус1 80 тта1а/.е па ћгуа4вкош 1егНопји, а па оуош 1еп1опји иеша х пе пто/.е 1 ј Ш (1ги§о§а в1и?,ћепо§а је/Дка овш ћгуа1ако§а... Је/дк коп^гееа рак јеа! ћ 1"Vа48к 1 (!) — Ш — како &а доброДа па коп§■ гези пагтуаји — згћзк!. X Ако ишта, нама би Србима требала историја сриске књижевности, јер је Иоваковићева историја књижевности сада већ и сувише непотпуна, (друго је издањс његове историје књижевности изишло још 1871!), а друго, та је историја већ одавна распачана тако, да се не може ни по коју цсну више добити. Оно истина „Матица Српска" већ толико година како расписује награду од 100 дуката зп историју српеке књижевности, на још ни.како да се пађе дстић, да бар покуша, да нам је напише. Да тој невољи доекочи, написао је Јован Бошковиб „Ппсма о књажевности сриској и хрватској и та еу писма почсла изилазпти у „Летопису Матице Српскс". У 170. и 171. евесци већ .је изишла прва половина тих писама, и ово је дана — као што читамо — одштампаиа и у засебну књигу. Када и друга половина буде одштамттана, имаћемо ипак историју књижевности српс.ке, којом ћемо сс моћи послужити, док не добијемо већу и потиунију.

САДРЖАЈ : Иесништво : Јесење Вече. Не знаш. Ни из чсга. Црвена капа. срнског језика. — Ковчежић : Књижевне бслешке.

Књижевпост: Стојан Иоваковић. Брапич

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. на четврт год- — За Србију и Црну Гору 12 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижари Лукс Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Дуке јоцића.

Штампарија дра Павловића и Јоцића у Новом Саду.