Stražilovo

чз 703 е>-

рите мојему досаЈјиваљу. Поздрављају1\и вас тнто најсрдачније, бил.ежим се с особитијем штовам.ем У Загребу, 19./7. I. 1889. В. М. Голуб. Ближи повод, да иагшшем ово пеколико речи о покојном В. Голубу, дала ми је реч лкјечник у Ра1је1коУнији Луке Вора. 2.) У Ра1је)ко»апји ЈГуке Зора стоји: „Јамац и јамство в. јемац и јемство. Ови потоп.и мислим да нијесу добри облици. Ми немамо глагола јемити него јамити, нак за то и јамачно мјесто јемачнп, пајпм а ие нијем, знјнм а пе зајем, с 1Јам а пе с ајем, ујам а пе ујем. Јчмиц и јамство су паши народни облици, а јемац и јемство стари и рускк. Истипа да имамо јемпчкн кош, али пе вал.а ити за ријеткијем нрим ј ерима. Пема право г. Лука Зорс, што каже да су јемац и јемство руски облици и да су само јамац и јамство добри облици. То је исто, говорећи о кн.шш „0 ернском језику" од Јовапа ПшпкониКа, ненраво доказивао Јагић у Агс1и»-у Гнг вкп јксћс Р1и1о1о§1е. 2е1]п1,ег Випс1. Кгз^ев шкЈ 2\»е1(-е8 Не?(;, да је јвмац гиг На'1Г1е аеЛЈзсћ, гиг ппЈегп На114е аћег к!гс1)епз1а»18сћ. Ја сам у својој шшаи „0 срнском јенику", доказао да то илје истипа и да је јемац тако исто српскога обличја реч као што је и јпмац и ја о том пе бих сад више говорио, јер држим да сам у својој кп.изи потпуно докааао да су јемац и јамац једиако српски обЈшци, али кад се у Кас1и ји {Јо «1. акас1е шIј« па пово вели да је јсмац рускога обличја реч, онда морам п ја опет поновити ту ствар и показати да то није истипа. Да јс јемац рсч ерпекога обличја, имамо два доказа: Прво иам доказује Вуков речник, а друго стари словепски језик. Ја не знам како се може тврдити да је јемац реч К арловци.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ, — Сраска Књижевпа Задруга известила је расписом од 18. окт. о, г. своје поверенике о својем досадањем раду. По распио.у до сад су штамнане и готове три књиге: Косте ТрифковиДа Драматски списи I., Сима Матавуља ириноветка „Бакоња Фра-Брне", дра. Милана ЈовановиИа црте

рускога облика, кад у Вукову речиику има јемиц, јемач, јемачица, јемички кош, јемати, јемање, јематва, јемчитч, јемчити се. Ја пе знам, како се може тврдити да је јемац рускога облпчја, кад у трећој кљизи српских иародпих пјееама од Вука у песми „Мајстор Манојло" долази та реч вшие пута: Ивгуби се иашина јабука У Вудиму граду бијеломе. Нушта наша дакога телала, Телал ниче по Будиму граду, Да с.с један аа другога јеини ; За којсга јемац не ивидс, Хоћс н.сга угаша погубити. Спе сс јсдап за другога јемчи; Све бчгати те за богатога, Сиромаси јсдан за другога. За јсднога јемац нс изидс, За јунака мајстора Манојла. Друго, ја пе знам како се може тврдити да је јемиц рускога обличја, кад у етарословснском долази приимт, и прш-емт., ириимБппкт. и нри|-ем1.ник 'Б, приимБНица и прш-емиица. Кореи је од тих речи им—ЈЂм, дакле сриски јемиц, али глагол нм-а-ти има презепат ј - смјп Ж , а Лескип вели: „ имати (=јвм — УегћаНиЈзв \У!в бг.рати : бсрЛ'0 1-емЈпЛ.". Ако је дакле уемац рускога облпчја реч, оида је и берач рускога обличја рсч, а то мислим да пс Ј^е пико тврдити, јер имати (=ЈБмати) стоји према ј-смлЈЛу, као бвратп нрема берЛ>. Глагол ј-Ати пма основу им (,јт.м) п 1 -ем: попмт. ( шн - бмт .) н но1-емт> н прсма томе имамо и јамиц и јемац, а глагол имати има увег: г емлЛ'» као бБрати: бер^ и према кри.ој презепатској осиови мора бити добро п српско јемац, јемач, као што је добро од крп.с презепатскс* оспове берач (берЉ). Затр, што у ^старословенском имамо основе им (== 1-бм = јамац) и % ем (јемац), може и мора битп добро и јамац и јемиц. * Иунс су ирезенатске основс 1 -емјо, 1 -емје, беро, бсре. Јован Шивановић. Г (Ш V©-' Г „С мора и са сува". Штампају се (и нсшто ћс скоро бити готово) још т н : Доситија ОбрадпвиИа „Живот и прикл.ученија I.", ./. Стер. Иоиовипа „Даворје" (свс оригииалн«! несмс) н Игњатија НиколајввиНа Нотааенка нриповстка „Права служба" у прсводу М. '1Ј. МиЛићевића. Осим тога штампаће сс н прва свеска „Историјс ерпскога народа с, ногледом на историју суседних Бугара и Хрвата" од . 1>у6