Stražilovo

ове годинс све редом колеге ттроФсеора дра Ђорђа Дере а е њима и итш поштовачи љегови у стану твегову те му казаше, Да се одиета радују, што је навршио чстврт .столећа у мучном раду евом, и да му иожеле да још дуго здрав, чио и оран дела на нољу народне просвете, српске књиге и правог добра народа српског. Тиха бенте то јубиларна прослава славл.епикова, као што је и тих рад учитељски, тих и екроман у садањости а силатт у последицама и у будућности недогледан. Лак онај стисак руке и братски пољубац беше сва слављеникова овација тога дана ал' захвалност наша је неизмерна и трајаће док год буде у српском роду света, који знаде потнтовати нраву заслугу, ценити и увалгавати ваистину кориетан рад и л^убити праве пријатеље срнског народа. Др. Ђорђе. Дера родио се у Новом Саду 1. априла 1844. Основне школе учио је у Петроварадину и Новом Саду, гимназију у Новом Саду, Винковцима и Пешти а права у Грацу и Петти, где се 1869. и нромовирао за доктора права. Па је ли тај млади доктор у јавном животу запливао струјом, која води великим частима и високим масним звањима, одаде ли се др. Дера адвокацији, којом се салаши теку и на својој екинажи вози? Боже сачувај! Од свега тога пе би ништа. Еада.се његова ноштена и одушевљегта одлука, да стуии у калуђере, разби о студ тадање црквене ноглавице, прихвати се оп цркви најближега поља и поста нроФесором на српској великој гимназији новосадској. Као што је образовање своје и студије своје допуњавао путовањем по Русији, Италији, Немачкој, Француској и Швајцарској, тако додаје он свом плодном и велезаслужном итколском раду обилну производњу на књижевном пољу. Књижевни рад му је многоврстан: и дидак-

тичап и белетристичаи и публицпстичап, ал' најрадије нретрееа питања из народие иривреде. Скроз уверен будући, да иатпем народу највигае треба да се морално и материјалио развија и спажи, да чува тито има а пове тековине постепено да ствара, писао је „Стари Деаковац" и „Филалит" по многим нагаим листовима, који су излазили и који још и данас излазе, много, корисно и ваљано са свога гледигата тако тачно, потпуно, убедљиво и оправдано, да ће таком конзервативцу радо и с образом скинути капу и сваки свестан либерал и радикал. Особито је плодап рад развио у нагаој „Матици", којојје и потпредседником био а и данас је душа одбору Коњевићеве задужбине. Његове оцене сведоче о дубокој и свестраној студпји, о доброј намери и искреној жељи, да све саврптеније и лепгае цвеће процвати у књижевности нашој. Па како је питом, како погодан а како скроман у. друштву нашем грађанин Дера! Нсма ни једне друштвене нојаве, која би нам користи могла донети а да је с.војски не би потпомогао др. Б. Дера. Врло добро познајући спагу музике а зиајући, да нам вал,а многу суровост одбацити, да можемо правој култури на сусрет иоћи, један је од најистрајнијих поборнпка песме у певачким српским друштвима, где, као и свуда, вазда буди, опомиње, подиже, нодстиче па лепо, добро и корисно. Још бих могао иаиомеиути, како у леном православљу нашем ужива проФесор Дера и могао бих још многу, многу и то само у похвалу му рећи, ал' скучепим простором овога листа нагоњен завршујем са жељом, да милостиви Бог још дуго поживи на дику и корист рода и иарода драгог овог нашег нријатеља, да га добра воља не.остави и да буде уверен да смо му здраво, здраво захвални. М. А. ЈовановиЋ.

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ, Мпта Ст. Клицин. Читанка за други разрод ериских основних школа у Восни и Хордсговипи. Саставио: , српски народпи учитељ у Сарајсву. Сомбор Издап.е кп,ижарпицс Милииоја Каракашевићз. 1892. Вел. осм., стр. 105. — Читапка по сцоме утец.чју заслужује, да се на њу мало вишо обраћа пажње, но што се то код пас пл њу пази.

Учецај читапчин јс одиста велик. Мска детиња душа учи из п,с познанати себе, позпавати свет, учи мислити, познавати добро и зло. Читапка је даклс средство, којим се долази до горњих врлииа; но поред тога можс читанка нослужити још за нешто, што ,је од вслике важности и за саму књижевиост. ]Г>ом'сс може најлакше доћи до давпашњег нашег кљижевиог идсјала — до чистоће у право-