Stražilovo

нз 751

пису и језику. Подајте оиом малом Српчету читашсу, иа писапу чистим пар.одним јевиком, језик ће му сс тај упити у душу и у потоп.им годииама пе ће бити којекакпих накарада у јсзику и пракопису — јср ће г.ч спако знати. Читапка, којој горе исиисасмо натпис, садржином је са свим добра Све ти је то напислно јасно, просто и разгопетно Подељепа је на содам делова, који посс овс натиисс: У шкојш и у дркви ; Дом ; Човјск и н.сгово здравље; У породини и у друштву; Дом и на дому; Како година тече ; 1То свијету. Сви су овм дслови лспо обрађени, опази.ни Чисмо' само нсшто на поделу. Под патнисом „Божић" (стр 18.) има читав ступац о Бадн.ем дану; не би ли боље било, да је Бадњем дану посвећен засебан патпие, а тако п Божићу? „Одјск" (стр. !'9.) јс мстнуо г. Клицин у сед.м н део, а тај би комад бол.е пристао у трећи део, одмах поеле „Слуха". М. С. Кл , пишући ову кп.игу, зацело је имао на уму, за кога је нише, те је поред српског назива за рпзне ствари метнуо у загррди и турски пазив, као на пр. за занатлије (стр. 05) и цвеће (стр. 75). То је т.рло добро смишљенЈ, еамо је требало у томе и истрајати на урадити тако исто и код назипа дувар (стр. 25, 92), башча (стр. 31, 4 3, 61, 76), чаршија (39), сепет (71), џеп (92) и др. На неким местима има и релативних реченица (стр. 5, 82); мислимо, да ово није опрандаио. Боље би било> да се место релативне речепице направи пова речсница, јер ће дете тако лакше разумети. Неким речима је г. М. С. Клицин дао друго значење, а не право њихово: реч грдан (20, 2 9) узима он у зпачењу велик, голем, а грдан значи ружан (Ја сам иоћас грдаи [ружан] сан видјела). Ието тако је преокрепуо г. Кл. значсње и у речи падница. (82). Падница је по н.ему плг.т.ч за читав одсек временл, а зпамо, да је надиица плата само на једап дан; а од куда и може бити иадницс од четири дуката, као што има у овој читапци ? Осим ових погрешака има мпого некоизсквенција, које свугде прс могу подпети, само не у школској књизи. Тако г. Кл. пишепридев: на вишс начина : час божји, као што и треба (стр. 18, 20, 50, 72), час божији (50) а чае Божији (50). Исго тако не треба нисати чоејечијч (34,), гушчијп (70), иачнјн (70), него човјечји, гушчји, иачји. Долази даље свијетњаци (17), које је са свим коректно, алп всћ на другом месту (25) пише г. Кл. свијеПњаци. Кад је пош. Божо, онда ,је (Ш. Божг/ а не Божм, као што инше у ово.ј читанци (30). За кондицијонал узима се у иомоћ глагол бити, и онда прво лице множ. у кондицијоналу гласи бисмо а пе би (стр. 17, 104). Да се означи средетво, довољно ,је само инструментал без пред лога са; не треба дакле са неацем (42), но само пеицем. Г. М. Кл. иекако ие зна, шга ћс са апострофима ; меће их тамо, где им иема места, а изоетавља их, где би им било места: пише нЈрђа (9, 28), умр'о (98) а опет на другом меету инмако (97) Са вокалним р треба већ једаред да смо начисто. Неки га нишу, као и М. Кл., зпаком р\ неки оиет р<>, по најбоља би канда била Даничићева ознака р (ове ознакс држн се и „Стражилово"). Место мутамедански (етр. 07, 68) боље јс мухачедпвеки, мссто чељушт (стр. 69) чељуст. место сладише (78) - слађаху. Облик цпатуНи (100) упптребл.ава г. М. Кл. као нартицин, а то је само ирилог. Има погрешака и у дијалекту. Г. Кл. пише рапгоејетно ;9) м разговијетно, аошљедни (53, 02, 83) м. иошљедн.п. Г. Кл. је евугде остављао нсповређеие групе' тј п дј\ против тога немамо нншта, алп опда ие треба пи-

еати ђевепица (20) него дјевеница. И нфинитив живљети (33, 30) потпупо јс добар, па запгго опда живјети (103), трпјвлн (60)? II ту бн требало међу лабпјал иј:ту уметнути спентетичио л. Гснитив множипе у придева свршује сс код г. Кл час на их: најљеиших (77), зелених (79), час иа ијех : ииданијех (64), зрелијех (80). И у оваким случајевима треба ее држати Даничића. Гепитив множине у евију придева и заменица свршује се па их, само код замеиица нспалаталпих основа па ијех (разуме се у јужпом дијалекту) У тексту на стр 48 стоји иравилан облик вјерно, но у „Штампарским погрјеппсама" „поправља" то г. Кл. велећи, да треба вијерно. На етр. 50 наиисано је милица м. Милица; то би требало да ,је поправљено у „Штампарским погрешкама", но пије. Место руске рсчи благодарач (6) боље би било употребити чисту ернску захвалап. Конструкција иа стр. 39. „оез да се ко смиловао" је германизам (оће с1 авз 81ећ •Јешаш! егћагга); ћаНе). На етр. 8, где се говори о буквицн, вели г. М. Кл. од речи до речи: „На крају ове читаике штампане су српске ријечи латииицом." Нрелистао сам ц<'лу књигу, тражио сам свугде те „српскс ријечи латиницом", али их нигде не нађох. — Ето то су погрешке у овој читанци. Да тих погрешака нема, књига би ова била изврсна, но и овако је пе можемо осудити, јер здрава садржина у ове читаике, дух, који веје кроз њу, заслужује сваку похвдлу. Читанка ова послужиће, да ее искореие многе предраеуде у нашем народу. Она ће учити српску дечицу толеранцији, учиће их, да љубе своју браћу мухамедовске и римокатоличке вере, јер „брат је мио, које всре био". У том духу је и напиеана у овој читаици дивна алегорија иод натписом „Три Српчета" (стр. 07.). На крају крајева вслимо, да књига ова заелужује похвалу а даће бог и друго издање, у ком ће се г. М. Кд, моћи осврнути и на горње замерке па читанку евоју поират.ти, да му буде са сваке стране изврсна. ,1. Т>ор-ђевиИ П. Псра Теори.ја књижевности за внше разреде средњих школа у крал.ешши Србији I. 1. Стилиетика 2. ЈРеторика. По ЈВ. Вакернаглу, Е. Бељавском, Л. Зими и другима, написао — —. Београд, издање н пггампа државне штамиарије 1892. Цена 1, 80 дин. На 8 ни, XIV, 1 л., 171 етр. — У нас је оскудица у добрим уџбеницима. Шта више има предмста, које наставник мора диктовати. Једац је од таквих и „Теорија књижевности" или, како се у Србији зове, „Литерарни Облици". Пролазила је генерација за геперацијом, а „Теорија књижсвности" морала се предавати по наетавничким белешкама. Како је то незгодно и за ђаке и за наставнике, и како се и тим путем никако не постиже жељено једииство, то се једва чекала књига оваке врете. И ту недосташицу и незгоду уклоии Пера П. 'Иорђевић делом, чији је натпис над овим рецима. Омо нам попуњује једну оеетиу нразнину у школској кп.ижевности, а п служи зд углед нотоњим ииецима школеких уџбеника ирегледношћу, као п марљИЕОшћу у изради. На 103 стране писац је вбијеннм и јасним слогом изнео све оно што је потребно из етилистике и реТорике оном, који се нриправља за учен.е иеторије књижевности. По начину немачких шкодских кн.ига писац ,је ман.е знатиа иравила штамиао еитиијим словима, те стоји на вол.п наставпику, да и њих прелази с ђацима или пе. Уз поједииа иравила додавани су згодни примери, нарочито уз тропе појетскога стила, Када ес има још па уму, да је ова књига намењена петом