Stražilovo

чз 760

назива се „краљ свију ркшккх и травунских земаља" (Моп. 8егђ. стр. 19.) Дубровчани назиВају Владислава г. 1238 (в. Годишњицу III. стр. 426.) „краљем свију рашких земаља и поморских". Тако се исто* Владислав потписује у једпој повељи иете године (Моп. 8егЈ). стр. 22. и 25.; Годишњица Ш. стр. 426.) Али пазив „ рпшке земље " меша се са називом „сраска земља " и „сраске земље ". Већ се Немања назива: „самодржац сриске земље и номорске" (8а1аик: РатаЉГ и т. д. П. изд. стр. 93.). Стеван нрвовенчани се такођер потнисивао: „краљ и самодржац сраске земље и поморске" (Моп. 8егћ стр. 10.) Влидислав се — као што смо споменули 1238 г. потписује „краљ свију рпшких и иоморских зема.ља" а г. 1242. потписује се „краљ свију сриских земчљи и поморских" (Моп. 8егђ. стр. 27; ср. Годишњица III. стр. 368.; Гласник 48. стр. 226.; Дучић: Књижевни радови I. стр. 152.) Дубровчани уговарајући савез са Михајлом Асеном такођер мешају назив „рашка земља" и „српска земља" (Моп. 8егћ. стр. 38.); на једном месту веле: „и аште богв иоможаетв св-ћтомоу ти царствоу исвпоудити... Оуроита исв срш\>ске земле ", а мало ниже: „ако богв номоже твоемоу св г ћтомоу царвствоу и приемв раињкоу землоу.") Очевидно је да су рпшке земље за време ирвих владалаца српских од илемена Немањина ндентнфиковане са сраскнм земљпм«. Последњи је Урош I. називан рашким краљем (в. Даничић: Речник из књиж. стар. III. стр. 44.) После њега сромињу се у нотнисима владалаца само „српскс земље". Међу тим већ у XIV. веку иалази се за рашке земље назив Србија. Г. ЈБуб. Стојановић напомињући (Спомеиик срп. ак. III. стр. 167.) да је служба о преносу тела св. Саве (ср. н Гласник 63. стр. 20.) најстаријп до сад познат наш сноменик, у ком долази реч Србија, мисли, да се још опда (у XIV. веку) под Србијом „разумсвале све срнске земл.е, јср Мплсшева није у Рашиој". Ја бих пре рекао да сс. под Србијом имају разумевати оне земље, којс сс у то доба (XIV. в.) само сриским, а у старије н српским и рпшким, земљами иазивале. Свакако пак писац дела: ,.ХотИ)а/аг шк1 Коббоуо" нема право кад каже, да је за ту земљу историјско име само: Гашка. 559.; Годишњица VII. стр. 120. Псма сумње да Љ Ко вачевић им.ч право тврдећи, да је годииа добро записана. * Само мссто „полорских", етоји „приморских."

У „геограФском прегледу" говори писац о граиицама рашким, о планипама и рекама. Овде је начинио писац неколико иогрешака. Тако он узима, да је Новп Пазар стари Гас. Где је управо био старн Гас, није још тачно одређено (ср. Лгесек: НапсЈеЛхаћ-ахкеп, стр. 32.). И. Рувар-.ц мисли да јс Р,1са — Дежево („Јавор" 1891. стр. 330.) На Дежево унућује и Ст. Новаковић (Гласник 48. стр. 145.) Биначку Мораву писац погрешпо зове бугарском Моравом (в. Гласник 60. с/гр. 125—6). За Медвеђу погрешно вели, да је нритока Ветериице (М. Ђ. Милићевић: Ераљевииа Србија, стр. 9.; Отаџбина IV. стр. 558.). У другом одељку („етнограФски одношаји") говори иисац о броју стаиовиика, о иошњи, по иешто напомиње о обичајима и о новијој историји. „Становиици Рашке — вели писац — у опште су врло ратоборни и увек спремни да скоче на оружје " У том одељку нроговорио је нисац и о Арбанасима, Циганима и т. д. У трећем одељку је иеторија ове области. Писац је у кратко прсшао најстарију историју, мало опширније јс изнео доба Немањића, а најошпирније новију и најновију историју Рашке. Страни нисци, који не знају српеки, не би требало да пишу о иама, или би онда требало добро да пазе особито на имена; но они то пе чине, те онда наравно све наиишу погрешно. Тако и нисац, набрајајући градове, које је Немања освојио, назива Перник: РоГтшк. Житомиски: ^ИхннШ, Равно: Раупо ! Землвнв белсжи: /етИп; поред 2еш1т метнуо је нитање, без сумње мислећи на Земун на Дуиаву.* Наравно да јс писац начанио доста ногрешака, не позиајући срнску историју. Тако он пише, да је Милутии владао 1275—1321. место 1252—1321** (в. Ист. срн. нар Љ. Ковачевпћ и Љ. * Синипта (Лстопис М. С. 142. стр. 07. пр. 1.) вамера Даничићу, 1пто је у преводу Мајкова превсо Зсмлћнв са Земун, иппомип.ући, да „Немања нпје никад ратовао па левој обали Саве". Знао је Даничић боље српску историј.у п геограФпју, нсго што миелн Сипиша! Да је Даничић впао, да то није Земун у Срему, могао је Синиша видети у Гсчнику из кп.иж стар. 1. стр 375. — Зеллшт, одговара нотпуно Земг/ну; тако, се Зове п сада (Отаџбма VII. стр. 277 ; Јјгесек: ■ Баз РигвкепШшп Вп1§апеп, стр 464.), те је тај пазив евакако правилнпји, пего Земл.ап, како пншу: Синиша (1. с.), Руварац („Стражилово" 1888 , стр. 475.) и Убавкић (Нсторија сргг. нар. стр. 95!.). ** Чудно ми је, да Ст. Новаковић нише, да јс Милутин умро 1320. г., и да је Дсчански крунисан 1321 г. (Глас XXX. (,тр. 14. пр. 1.; Споменик срп. ак. IX. стр.