Stražilovo

43.778

Једна од иоглавитих заелуга тог човјека заслуга, ко.ја јо највише дирала срцег нотомцима тог ратоборног народа - бијаше то, што је Трајан додао нову лровинцију своме и онако већ огромноме царству. Јувенал се је тужио, што мир одвећ траје у свијету 18 , а млади цар разумије шта то значи и како онако мисли цијели народ. Подјармљењем Дакије б.јеху проширене границе држави; а Римљани, који још од Августове доби нијесу другог земљншта етекли, осим магловите ,и несталне Британије, и који. су- се добро спомињали Домицијанових лудих парадирања на обали сјевернога мора, поздравише искрепиж одушевљењем свог новог Александра. Овим могућим: почастима обаеули су врлога генерала и цара; на да видимо до којег је етепена растао у Риму занос за Трајаном, доета је да наведемо нашег ваљаног писца. „Хоћеш да опјеваш дакијееи рат I — пише Плиније пријатељу- пјеснику — та. ти је замисао баш дивна? Јер гдје да ти се пружи иредмет онако нов, онако пун свакојаких догафа.ја, онако велик, онако баш за пјеему створен, и поред своје истинитости, да изгледа онако романтичац? Та иомислимо само: ријекама бјеху ископана нова корита, нови су мостови графени иреко вода, по врлетним планинама ра18 №тс реИшив !ов.а:ае раои таЗа. (Ј.цувпаЦз 8а4. VI. 293.)

запети су чадори; па и сам краљ, који пије ни сумњао да ће бити потучен, принућен је да остави .своју престоницу и да се мачем спасе одропства: ето предмета твоме епосу." 19 И наш Плиније није ништа нретјернвао. 20 Кад се напокон цар врати у Рим, гдје му се справљао триумф, вас је народпохитао дагадочека. Ото двадесет и три дана трајало је весеље у Риму, толико у циркусу колико у амфитеатру; борило се је десет хиљада гладијатора, а једанаест хиљада глава дивље звјеради би заклано. 21 Али чим мину та бурна радост, Трајан не почаси да не употреби ту велику побједу и да је не учврсти здравом својом политиком. Римски иоданици похрлише са свих страна царства и населише ту нову провинцију, у иочетку еакупљајући се око војничких посада, које бијаше цар ос/гавио, а касније растурајући се свуда ио земљи. 22 10 ЕрМ VIII. 4. 80 Споменимо оамо моот, који је Трајан „за прии и ■задњи пут у иоторији" зградио преко доњег Дунава, а под управом Аполодора. Лежао је на дванаеот камених потгшра, од којих се и данае раогмзнаје" шеонаеот у кориту ријеке код Турп-Сев.ерина. Мосту је била дуљина од 1134 метра. Још се и данао види-пут удареп од Трајаиа у живу и стрму етијену нда ријеку, и натпис, који то бесмртно дјело спомиње., МопИз е4 ЦиуИ аи1гаоп1)и'в вирегаиз, У1аш | • а' е е <Н!. (Согриз I и а о г р 4. Iа!. III. 1699.) •н Б10. 1.\'\7П. 15. 22 Како се је латиноки језик чврото удомио у старој Дацији, то ое види по језику данашњих Румуљаца.

(Наставиће ое).

Јосип Берса.

Ф КШЖШОСТ, Ф џ*"Т 41 'Т* ^ ^ "Т* сЖз ^ ^ ^ 'Т*

М Спсап^еота ДПупсит ле+ин е1; потит' о НгуаМта".

/епас доноеи у свом 49. броју под горњим е натписом з ссебаи чланак, у ком се ово вели: СтосТте 1746. 12а§1о је па 8У1је1; с1је1о рос1 пав1оуот: Сћаг1е§ с1и Ггевпе сМСап^е: Шупсит уеШ§ е! поуит з1уе Макта ге^погит БаЈтаИае, СгоаМае, 81ауоша.е, Вовшае, 8етае аЦие Ви1рапае. *Кпј1§'а је 1а к(1апа и Ро2ипи. ТЈ 1ош с!ј е1и М 1н1а роујез! „Шга". Г ил р о(1и ве сИе1е Шп па Нгуа1е, ВиЈрге, 8гђ'е 1 Еавапе. Еуо пје&оујћ пјес1 о НгуаМта: „Ос1 тји оухћ је«и пајпаоћгаЈ5е.п1ј4 1 и ај ј ип аси 1ј 1 Нгу аИ... Ош иаћие гЛги&еш 8 КЈтЦашта ј 1Јонша пајћг^е рпб^ираји к паоћгагМ 1 иоћмТјепоаИ ТЈ^га, вгта-

па ј М1есапа... Јег ве ро1ШЈе8а§е 8 иај81апјјт оћИерта Г1т8к1т 1 и^агбМт 1тс1 го'с1Мп81уот Ш 2еш(1ћата, ро!еко§е јгтеДји пјјћ рогосћсе ћегоја рге^азИе 1 Дгеуптот р1етепа 1 81а1е2а вјајет... Оуа ројесИпа (имена славаих породица хрватских, • која су нобројана) јавпо с1ока/ији, с1а је пагос! ћгуа^зИ уа/с!а 81ауап Мо (Шц81гет аетрег рорићип Сгоа1агит Ма8е]| 1г пје^а ро^екозе кис! 1 като пај81ауп1је 1 пајћорИје" оМ1е1ј1... /а, 8гће ка2е р18ас: „8ег1ш роз^ Сгоакв 1осо весипДо* т!ег рори108 Шугћа со11осап(1г'. Тако. о пата §оуог1 рхаас сиуепода * Иисац чданка је нодвуАао.