Stražilovo

нз 798 е>-

7.) о ]Годизаљу невачко - гудбјено - глумачке тцколе. * Овакову Матицу имају браћа "Словенци у Љубљани и та њихова Матнца ради јога од 1873. год. са великим успехом. А кад могу браћа Словенци, за гато и ми не бисмо могли бар аочети т. ј.основати такву Матицу? А наши потомци нека изводе номепуте жеље и замисли, ако ми пе будемо могли. * И сад долази нитање — а то је најс.тварније: где су нам новци? где је -Фонд? где је Матица? Ми, хвала Вогу, нисмо никад оскудни у лецим и нлеменитим предлозима за оснивање разних друштава, за подизање разних споменика и томе сличних ствари. Но чим дође до новца, ту се најие одугаевљење одједаред охлади и од 'снега иајпосле остане — само-леп предлог. Но не би ли се томе јаду овако могло доскочити? Нека свако певачко друштво приреди _ове године једну а до годипе и другу, па ако буде потребе и трећу забаву, а све у корист тако племените сврхе. Не би ли се тако крај иаших певачких дружина, којих је зацело до пола стотине па броју, могао *за три године основати фонд од 10.000 Фор., коме би за тако нлемениту сврху својим прилозима нритекле у номоћ, мислим, и друге дарежл.иве руке, као црквеие опћине" новчани заводи, „Српска Матица" и остале задруге. Нека Само сваки имућпији Србин — као што чипе браћа Чеси— први крунага прилозки па ту илемениту сврху, иа да нас види Бог! За тим додајмо овоме члапарипу чланова осиивача, редовпих чланова и чланова номагача, па за кратко времс ето чврста темеља, на ком би Матица могла почети свој рад, и то, као гато сам већ казао, нрво са гудбеним листом и гудбспим додатком томе листу, а иослс и са осталим * А да пам је лист као и збирка нреко потребан, мислим, да ми пије од иотребе доказивати. Ми дапас, колико је меии познато — имамо три до четир мала делца, у којима су изложени главии појмови гудбе. Није ми овдс намера, да оцеп.ујем та дела, али могу казати, да су то врло кратки изводи. Ти би изводи, кад би и најбољи били, били врло мало за пас. Према томе, дакле, имао би тај лист за први мах да буде школп сваком иријатељу песме и ,Карловци.

гудбе, а нарочито неком -дслу ликовођа — јер скора две трећице нагаих певачких друлшиа имају за ликовође људе дилетанте -- 'а иосле инародним учителлгма. Осим другнх потреба, које лист изискују, наиомињем само ову једну, као најглавнију. Можда ће ми когод довикнути: „Е, мој млади Србине, ти у свом млађаном одушевл.ењу врло .много од нас тражиш,* та- ми то све неможемо, кад бисмо и хтели." Но ја таком малодугапнку већ папред одговарам: Ми почпимо и ра-„ димо, колико можемо, а на потометву је да на-, стави онде, где ми станемо. Та мислим, да је и време једаред. Ногледајмо се, како смо запа.ли у туђинштину, како се гудбено образује наш подмладак и то нарочито женски, који у т много већем броју негује гудбу. Та тај с« отуђио -и од ово мало српске пееме, што је имамо. Не ћу да износим то јадно нагае стање, не ћу никог ни да кривим, тек само напомињем, да су сваком таки и осећаји, какво, му је гудбено образовање. Како ме је Дирнуло, кад сам у хрватским „Оибкгта" угледао дке чисто српске песме, које уђоше оиако као испод жита. У 8 броју истог листа изађе-рпска рорјеука „Је 81 1' сио <1а заш кргобеиа" а у 10 броју „Еј сИко шоја, окгем ве к ххс1и". Ту се „(тиб1е" чине невегате, те и пе спомињу, чије сутопесме. Не кажу до душс да су хрватске, али пе кажу ии да су српс-ке. А кад се тако ради, ја мислим, да је са свим јасно, шта се~ради. Нознато је, шта браћа Хрвати радс са нашим пародним иесмама у Босни. И за то нренимо се за врсмепа, да нам и ово ие иостаиу „рцске рор1еуке", јер послс ће бити касно доказиваТи и леЛекати. Овде сам изложио својс мигал.ен.е, које се много пе разликује од мишл.егг.а г. Остојића. Г. Остојић је за то, да се почне са првим делом његова предлога т. ј. са издаваљем збирке одабраних српсгшх песама, јер је тај иосао лакши, но ;ја сам инак нрво за други део његова предлога и то овако, као тпто сам изложио, иопавл.ајући опо горс рсчспо: почпимо из тсмсл.а! А сад такођер мећем па срце свима пријатсљима ерпеке исомеи гудбе, а парочито папшмпсвачкнм дружинама -—- које су у нрвом реду иозвапе — да о томе нромисле и своја мпшл.сп.а нутсм листова пуете у јавиоет, а кад етвар сазрс, да. се нриступи дслу. Прспимо се, дванаеети је чае! Душан Котур.