Stražilovo

•43 5 ЕЗ-

пенравдом, коју јс иретрпела у свом детињству. Још као мало детб изгубила је свога ода, пак је васпитана у кући другога мужа њене мал 'ере, где бепк >ужасио ЗЈсостављана. Мени су познате о том тако ужасне појединостп, да се чисто грозим, да их овде онишем. - Сомов, њен очух, мрзио ју је. Морала је да трпи сваку његову ћуд и еваку ћуд његових кћери; он ју је тукао и свакако понижавао. У седамнаестој њезиној години постунаху с њом још миого ружније. Једног дана, кад не хтеде ни како да пристане на његове срамис и грелше жеље, Сомов хтеде да јс на најсрамнији начин казни. Млада се девојка одлучи, да иобегне. У недоруху утече од куће па пешке нређе шездесет километара, док не дође у Спаскоје село — где се касније родио Иван Тургењев свом ујаку Љутовинову. Ујак је прими.у своју заштиту и не хтеде је новратити очуху, ма да ју је имати њезинаискала. Мати Тургсњевљева живела је код свога ујака све до његове смрти. 0 његовој смрти говорило се свашта. Нећака Ивана Љутовинова н&следи све н»егово огромно богатство. Њој беше, тада тридесет година. Ослођођена у свом деловању свију сметња могла.је та жена необуздане нарави рећи :• „Сад могу све!" _ Видећемо касније, с каквим јеубеђењем веровала у своју моћ и како ју је употребљавала према свима, који су с њом долазили у додир. Како је имала на хиљаде робова и како беше веома богата, мишљаше, да се све мора нокорити њеној вољи; но брзо ће уви"дети, да на овом свету има и туђе воље, која иште своје право'. На кратко време после ујакове смрти уда се Варвара Петровна за Сергија Николајевића ЈГургењева. Само толико знам о оцу нашег романсјера, да је био човек необичне леноте. Једном га прикажуједној немачкој кнегињи владарици. Неколико година касније беше госиођа Тургењевљева у исто време у Карловим варима, кад и та кнегиња. Један нут се обе ове госпође сусретоше на извору. Госпођа- Тургењевљева иружи руку, да напуни своју чашу^водом. На руци јој беше гривна са сликом њезпна ,мужа. Кнегиња је ухва^и за руку, на повиче. — Ах! Та ви сте жена Тургењевљева? Ја

га- нисам заборавила.. . Пасле цара Александра I. он је пајлепши човек, кога сам у свом веку видела. На својим су добрима Тургењевљеви проводили расконшн бољарски живот, за којицуиноземству добро знају. Богатство госпође ТургењевљеЈве, њен дух, њено искуство, углед њена мужа, све је то привлачило у њихов замак цело оконо богато племство. Она је имала своју цркву, своје позориште, у којем су глумили њени робови, наисвој оркестар. Ко је био позван у Спаскоје, тај јето с.матрао за велику част. Госпођа беше тако духовита, тако умиљата — смела бих рећи: очаравала јс — да је имала силесију обожавалаца, ма да не бешс ни млада, ни лена. Лнце јој је било мало богињаво. II. Тургењевљева породица — Срећал утецај Нвана Тургењева на жатерин карактер —■ Аристофанове ,Жабе" -- Смеј Нвана Тургењева — Материи и синовљев дневник Породица романсјсрова састојала се у оно време, кад ови мемоари започињу, из госпође Тургењевљеве, њена девера Николе, који је, после смрти мужа јој, уирављао њеним добрима, и из њена два сина Николе и Ивана. Ту сам на иослетку била и ја, као усвојена ћерка, „кућевно дете", и још једна пећака. Осим тога беше у кући више страних учи• теља свирке и учитељица, који су се често мењали. Госпођа Тургењевл,ева није никада никога дуго трпела, нити' би се њена ноносита нарав дуго задовол^авала ма чијом послушношћу, ко има њој да захвали свој хлебац. Њено властољубље, иотреба да влада, иростирала се и ван њене породице и њених робова. Она је госнодарила над свима, који су јој се приближавали и који су стуиили ма у какав одношај с њом, тако да је својој вољи потчињавала и онаке особе, које нс беху ии најмање обвезане да јој се иокоравају. Често је био довољан један једини иоглед, да запупш уста свакоме, ко би се усудио, да пред њом изрази своје мишљење, које би било протпвно њену мишљењу. Нико иије имао права, да пред њом одржи своје мишљење противњепа. Једини њен љубимац Иван имао је то право, али је морао изражавати иајлепшим и пајпокорнијпм изразима своје жеље или своје жаљење, молећи а никако препирући ее.