Stražilovo

-43 75

Да је ствар остала на томе, синови не би ништа пребацивали матери, нити би одустали од оног свог држања према њој, а и она не би била

Ј А очи светога Саве на три дана подигао се ловац с пушком у лов на итице. па како се Дунав код Земуна и ове годипе заледио, прешао је јамачпо са страхом преко леда, те је у оној шумици на банатској страни покренуо осам комада. Пуц, Пуц, падоше двије па земљу. Једна од њих бјеше „мала пољска јаребица" или „ шкрга " ; а шта је она друга, то не знаде ловац, и ако већ двадесет и шест годииа ловак лови но земунској околини. Сјутрадан ето ти га зором к мени, а с птицом у руци. — Које добро ? питам ја њега. — Убио самјаребицу, а иије јаребица. — Право и велите, да није паша јаребица, јер у ове су нтице „црвене ноге, кљун и око очију". а и перјеје друкчије боје. Будући да и други ловци казују, да осим шкрге [РегсНх регсИх (Х.)] нијесу ни једну другу врсту јаребице у реченом околишу ии видјели ни убили, наумио сам, да унознам ловце и по другим крајевима са овом ријетком итицом, а уједпо да их замолим, нека нам јаве, ако им која падне шака. Рекох, да је ова птица ријетка по Сријему и оближњим крајевима Баиата, та и ј Етингер је пе папомиње; 1 а и др. Ј. ПанчиЛ пише : „ оа две последње јаребице са црвеним пегама (РепМх гићга Впзз. и РегсИх дгаеса Впзз.) не знам да ли се обе или која од њих двију у нас налазе, а виђао сам их иа више места у Србији и разбирао за њих од народа." 2 Метнувши шкргу па страпу, остају нам по најновијем договорном називању од рода СассаМз три врсте: СассаМз гиГа (Б.) . . . КоШћићп, Сассађјз захаШЈз (Меуег). . 81втћићп, и 1 8пеш8ко-В1ауоП8ко-Нгуа§8ке сЦујв /луоИије, 2Vјегг I рЈЈее. /ешш 1857, стр. 174-. 2 Птице у Србији. Београд 186 7, етр. 56.

изазвала свог сина Ивана, да га остави стрпљење, нити би га изазвала, да јој све искаже, гато му је на срцу. (Наетавиће се)

Е Б Сассађјз рећ-ова (Сгт.) . . КНрреппћићп. 3 Др. А. Фрич вели, даје средњу врсту — 81етћићп — видио у хрватском приморју код Новога близу обале, а с про љећа баш кад је бјеснила бура. 4 Про<1>есор Брусина каже нам: „Јаребицу гриему нађеш почевши од Хрватскога приморја кроз цијелу Далмацију и по свим отоцима а више пута их видјеше и два пута убише и у Которској околини и у Црној Рори." 5 Наш генијални Бук чуо је у Сговету за итичје име „јареб л , те је њему јареб иста птица, што и свеучилишпом проФесору Брусини „јагеМса §гш1Ја", а Фричу „81етћићп". За то сам ја и дао име јареб овој нашој новој знаиици; а дајеонадоиста та врста, увјерићемо се на мах. Чули смо, да су у јареба г ,црвене ноге, кљун и о<о очију а . Иза горњега кљуна поређапо је ситно црно перје и то иа шире него ли између крајева доњега кљуна; а црни се малко и у куту између кл,упов,а. Од црнога обруба горњега кљуна ударила је узана а црна ируга изиад црвеиога очпога колута. Иза очију искочио је малко ио један чуперак више смеђа и посавијепа перја; ја бих рекао, да су ово „ушке", и ако Иапчић истиче да у јареба иема ушака. По врх надочне црне нруге види се бјеличаста стријека; а испод ње, па пиз врат, спустила се „бијела" ијега, но није са свијем бијела, више је замрљана. Пјегу ову опточила је црна огрлица или гривна, па од ње изведоше јаребу име „ гривоч " и „јаребица гривим ". Жао ми је, што је овај примјерак иа том мјесту кваран, те не могу да испоредим ову огрлицу са онисивањима орнитолога. Иначе је перје по глави, ииз врат и низ полеђину, па и испод 3 Сг 1 а в п х к ћгу, пагауоа1. ДпШта, Иадге!) 1890, стр. 82. 4 Ка1нг§. Лег V о § е 1 Е ч г о р а'8, Ргад 1870, стр. 284. СПаапЈк 1пт. пагауов!. ЉиГ4та, 2аа;геђ 1891, стр. 79,