Stražilovo

43 111 К-

пори у кратко о иромеип вокШа у ооновама речи и катсве везе ииа акценат с тои појавои, као п. пр. у грчком лгЕ~м: лелокте: гм—оч, или у.лгтстсо : х.е/лоох: гшу.тггџ или ХЛЕ7ГТ7)?: Х.Д0ТС7), у немачком МпЛвп: 1)аш1: §ећшк1еп или ВпкЈе: Ваш]: ВшкЈ. У опћем делу се говори прво о акцеиту у разним словенским језицима, и испоређује се исти са првобитним акцентом. Писац врло јасно разлаже узроке томе, за што н. ир. у чешком, слоеачком, лужичкосрае.ком пада акценат на први слог у речи; а у аољском на претпоследши слог; у руском, бугарском, поеом словенском и сраском језику пак акценат неје везан за један слог т. ј. слободан ,је. Даље говори писзд посебно о руском и сриасом акценту. Испоређујо руоки и ерпски акценат, паводећи да је српски акценат тежн од руског, у толико што је руски акценат једноставап, а српски разнолик. У посебном делу говори писац прво о акценту у плуралу именица средњега рода као о епецијалној појави, тражећи оно^ акцентовој иокретљиеости трага у осталим индоевропским језицима. Та појава ,је свугде згодним примерима расветљена. Овај део је особито поучан и занимљив, а са свим јасаи и прсгледан. Што се тиче повлачења акцента у плуралу, писац говори о сваком језику словенском на по се, а онда о томе у санскриту и другим индоевронским језицима. Онда говори иисац о а-основама код речи женскога рода, и то прво старпје иојаве и онда новије. Између осталога говори специјално о акценту вокатива и битности му. Најзад долази завршна реч, где писац обећаје скорим веће дело о акценту у словенским језицима, које ће исцрпсти градиво систеиатски. Међутии је вредно и ово у кратко знатн, јер. је нешто ново. Ваљало би превести на српски ову књижицу, јер већипа наншх људи, који су вешти овом послу, не знају мађарски, те не могу изрећи свог стручњачког суда. Ми са евоје стране сваком је препоручујемо, ко год хоће ^а изучава акценат еловетгских језика основно и научно. За ову би ее књижицу могло иначе рећи опо Квинтилијаново: Р1пз ћаћ 'е1 орепа цпаш ов4еп^аИотђ. Б.-Петта. А. П. 8Vе41 1уап Г<"арЈ8(;гап, роћјо(Ш,е1ј Тпгакаћ коЈ Шо§га(3а §оД. 145(5. Риекј ер и 17 рјеуапјаћ врјеуао Шја 0кгп!>'јс ВгГешае. 1Ј К оуош ВаЛп. 8(:атрагјја Бга Рау1оуЈеа I Јое1еа. 1892. ОЈепа 60 поуе. сгр. 164. — Овај иучки енје састављен у спомен нетстогодишњице св. Ивану Канистрану, великоме борцу [у бици код Београда г. 145(». Прослављена је ова годишњица 23 октобра 1885 у Илоку. Ниди се да је познати писац „Оаћурице и птубаре" и „Грабанцијаша", којима се тако иаслађавасио, читајући их, саставио овај еи из чисте родољубиве тежње прсма евојој отаџбини и нлемену своме. То ,је без сваке суике еваке похвале достојпо. Велико одушевљење нисца као свећеника за иломенита дела Кацистранова задахнуло је песпика те је хтео и иредузео да баш у народпом (нучком) ену опева славу Капистранову, не би ли тако његова елава одјекиула кроз народно слојеве и испунила с ца и најубогијег сељака и најемника. Но тиме нам је више жао, гато морамо одиах изјавити да у делу неје писцу са свии иошло за руком оно, за чиме је тсжио. Пре евега цела израда еиа или боље счева пс носи на себи оних обележја, која стварају народни еа\ такав еп — као што знамо - мора бити створ народнога духа, који несвесно ствара; иародни еп мора ировејавати нростота и најивност (најиван еп), а ни-

како не може бити проникпут индивидуалиом субјоктивношћу ни извештаченошћу, гато се у већој мери огледа у уметничким епима. Тема је без сумње добро изабрана и дала би се епски опевати, али само духом и магатом правога песника вегатака у оба смисла рсчи. Писац се истина трудио, и то бага доста, да углади гато вигае етихове, па је све и сва на то употрсбио, а друго, тпто би дало спеву трајне уметиичке вредпости и учинило га створои праве појезије, зансмарио је писац. Дакле сав свој песнички рад утрошио је на метричну — Формалну — страну, нтто иеђу тии неје најглавније. Тс се види већ и отуда, тпто нам долазе пред очи разне врсте размера: десетераца са слитсом и без слика, двапаестерци, четрнаестерци, шеснаестерци (у логаидичном склопу), а има и дужих стихова. Такова метричпа композиција не одговара као потребан постулат иучком епу, особито још кад садржина појединих еписода не стоји у хармоничном одноеу са метричном композицијои. Та је хармоннја постигнута само где где и то са приличном контенцијом; најбоље је пагс то изведено у X. певању, које се одликује лиричним рефлексијаиа. Остали стихови пак имају метричне складности, но слабо ритмпчне лакоће и благогласности (еуритмије); рсчју хармонија међу ритмом и т. зв. риг^х^ОЈЈ.г^ОУ-ом је лабава. Слик је већином и махом добар и иравилан ; али то нејо постулат ни обележје иучког епа. Да се иисац оставио са свии слика, те да неје за њиме тежио, зацело би бол,е испевао и заиста створио иучки еп са евима захтевима и погодбама, које има ауцки ен као производ праве појезије. Оватсо неје ово ни аучки еп ни дело, које има у себи нраве појезијс. Сва вегатина, коју је писац иоказао, лсжи у спољатпњој Форми. Нодела градива ,јо у главном добра, осем што би певањс XVI., које ,је најбоље испевано, могло тн1а41в ти1апсЦв бити прво, из разлога, коЈе налазиио у композицији епске појезије. Писац је проучавао, као што изгледа, и напте народне песме и друге уметне производо те врсте, а нарочито Мажуранићево „Смрт Смајил-аге Ченгијћа" и Гундулића, јер се трагови тога утецаја палазо у спеву. Махна је у целоме јога и та, тпто је писац и сувитпе гледао да изведе оно, тттто се обично зове „епско описивање и оптнирност", тако да је то преш.то у „нееиску растегнутост", због чега се главна мисао често губи и расплине. Овај сттев нема у себи дубоке појезије ни з,а то, тпто се пе одликује еиском иојетичном иластичнотЛу, коју особито изводе лепи тропи и Фигуре, којима обилује сваки прави еп, Такових лепих, појетичних елика у наптег неспика пема. Фигуре, којих јотн има, јесу махои т. зв. сулаата лг^гсо? (фигуре Фонетичне и етимологичне). А и песиички полет је редак, а иахои слаб. По томе ова,ј спев има мало умјетничко појетичне вредпости, особито као „рнскт." еп — епопија — УоИсверов — као што га је пееник назвао. Писац је хтео да обогати хрватску књижевност народним епом ; али по духу, који провејава у спеву, тш.ди со да је исти ипак продугсат субјективне тепденције пишчеве, која ее развила под утсцајем најповије хрватске струје у јавпом животу; а то најиаи.е пристаје аучком епу. Из вштте места упада у очи клирикализам. Читав спев је по нарави ево.јој обичан епкомијон, оеобито сс то види из развученог XVII. иевања. Језик и конструкцијс су чеето неснретно изражене. Иисац јопт пријатељује с етимологијом, и ако тако не говори. Где где је лепо употребљен по кОји нрави народпи израз, а где где нешто