Stražilovo
-*з 98 Е>-
ј|рГ 'озиаво сам тс јоште као дете, ^^неразвијено гонџе док си била: апђелак прави — само да еу крила
иа да се винеш у висине светс
И кад ее вратих из туђинеких тмуша, швигарче дивно преда мном се јави; тад замириса као цветак илави у напону ти девојачка душа. Ал' откуд сада тајии оган. бије из ока твог те моје срце пали ? И какве чари твоја слика крије, да с' пред њом вијем као црвак мали? И што ми душа никад мирна није, п страшни олуј хоће да ме свали? Љељо
аммрма »т ф је. Будан славуј над ружама поје, (Ј^Кроз дремллгее доље ноток само блисне Ил звезда затрспти кроз гранчице лисне Ове је мирио: спавај и ти, злато моје ! Не одбијај сллу, што ти немар краде, После дневног шума срцу мира треба: То је блага рука аиђслка са неба, Што уклања маште с твоје душе младе. Ал' ако ти моја слика мира не да Па ме сузна тражиш по небу високу Влудећи у ноћи немирна и бледа 0, пребди до зоре с том сузом у оку! Ал се теши, да и мене немир прати И да ми је вечност ова поноћ тиха, Да ми никад мира ни Бог не ће дати Ни заљубљен жубор завршнога стиха. . . Ленскгп
11 ®§1№
имао сам добра друга, * * Пс беше га у свем евету, С њим сам пево, нгро, пио Увек, побро, у дујету.
28 I 1893.
Али он ми оте драгу, Коју но сам силно воло, 11а сад, нобро, из освете Певам, играм, пијем соло.
Борис
Ш Е Н У Л А
Слика из
ц!®
I.
|аравида! 0 Еаравида!" викнула је Велика, ћерка Јова Нециреиа, ^ рано у пеђел.у но васкрсу, нреко
^нлота у комшински двор. „Ево сам! одзива јој се другарица с диванане па затутњи низ басамаке. Еако је лако нолећела преко двора, за њоме се у заталасаноме ваздуху новијала дуга, црна коса, још неонлетена У к УРЈУ ке ! као 0110 барјак на вјетру, а једтта јој нанула у мало не спаде с малене ноге. Светлијех очију — у њиховој се мљечиој пепрозрачности и прозрачној тампини јасно чатила необичиа радозналост — и зажарена лица нристаде уз плот.
Сарајева „Је ли био?" пита Еаравида, а једва дише. „Био је." Јесте ли виђели лнце у човјека, кад нред судом чека, да му се изрече нресуда? Тако бјеше лице у Еа])авиде, кад је нрогаапутала: „Па?" „Данас ће мој бабо доћи твојему с њиме Промијени се Еаравида баш као човјек, којему бјеше при глави, кад му кадија каже: невин. Е лијено би хотјела, да нрескочи плот иа да ижљуби другарицу, а у вељој радости својој и не види сјете, пгго је мрачилн блиједо лице Велики.