Stražilovo
-*з 208
прогдашено за јаино императорстшм отписом од 12 дец. 1802. За тих деведесет година је изашло из тог свенаучишта: 210 академичара и свенаучишних проФесора; 30 астронома и Физичара; 50 учепих путника; 70 песника, публициста и уредиика; 390 виших грађанских чиновника; 45 војних ђенерала и 313 ољисира у оиће; 31 дипломата; 265 адвоката; 30 заповедника; 05 земаљских саветвика; 54 градска начеоника ; 1130 проповедника; 1110 учитеља (међу љима 58 дирсктора); 2250 лечника, а међу њима 1160 доктора медицине. За тим долази носебан одељак под натписом: Жетоапс, који се еастоји из низа разних чланака о сувременим политичним, културним и књижевним појавама разних европских културних народа. Чланци се махом одликују критичном тачношћу. Они су махом из пера А. Будиловића, познатог нублицисте и критичара. Овде је такових чланака осам. За Летонкеом долазе писма из словенских и других земаља, тако овде: из Варшаве о руско-пољском питању; из Лавова о малоруском говору у Галичких Руса; о чешким гимнастичним друштвима; из СоФије; из Берна о Русима у швајцарским свенаучиштима; из Лондона о енглеско-руском књижевном друштву. По т.ом долази нова библијограФија са приказима најновијих дела словенских, међу којима саопћава II. Ровинеки књижевне новости у Црној Гори, где сномиље нове књиге: Максима М. Шобајића „Старине у Зети". Београд 1892 стр. 120; за тим: Марка Драговића „Покушај за библиограФнју о Црној Гори. Цетиње 1892 8°, 62. Ж. Драговића: „Заступници европских држава у некадашњем Цариграду". Цетиње. 1892 8° 86; од истога: Руски заступницп у Цариграду 1496—1891 г. Цетиње 1892 8° 108 (превод с руског). На крају долази процес Хурбана-Вајанског; онда уредников одговор г. Всеволоду КрееТовском и најзад књижевне и просветне белешке. У другоме делу долаве червоноруске народне песме, четир на броју, лирског садржаја; две нреведене приповетке: са словеначког „Лула духана" од ЈосиФа Јурчића и са чешког „Бесамртник" од Гавријеле Нрајсове; међу њима је с чешког преведен снев „Нсиха и Сатир" чешког песника Врхлицког. Оадржај овога сабраника је врло обилат, а међу тим критички обрађен. Б.-Пешта. А. П. МплетичЂ Л. д—р*. Старобмгарска граматика сљ уиражиешш, образцн и:п» сгаробч>лгарскнтћ паметпицн и р-ћчнш«. сЂставилт, — —. За ср'Ј;длит1; учебни заве^ден1л. Бторо, прфработено и допЂлнено издаше. Софин, дгржавна иечатница 1892. На 8-ни IV 1 л. и 181. На носледњој страни корица стоји: Цћна 2 лева. — Не мислим овде говорити о овој књизи као школском уџбснику, јер би онда требало иодуже нисати и указивати на многе нојединооти, од којих пати и ова књига, намењена средњој школи; хтсо бих само да унознам читаоце с овим књн жевним ироизводом бугарске књижевиости. Књигу је нисац поделио на три дела на: „звукословие" (фопетику), „видо словие' 1 (морфодогију) и на „синтактични особсности". 11ред Фонетиком је увод, у ком говори и о историји и
најстаријим споменицима старословенскога јсзика или по њему старобугарскога. Н он нам помин.е, да има два назива за један језик „макар че почтИ всички учени вече не одобрнватт. Конитаровото мнЉние", заборављајући уз то да помене и како стоји у том погледу с проширеним Миклошићевим мипшењем о панонисму. Можда онда не би могао онако смело рећи, да су Ћирило и Методије преволи свето аисма и друге богослужебне књиге на језик бугарских Словена у Маћедонији. У „старобугареке" споменике урачунава и Остромирово еванђеље, и ако и сам вели, да је пуно русизама. — „Звукословие" му почиње страном 8 па донире до 34. Прво је истакао азбуку, у којој је крај обичне глаголице и углату донео, а по том ва дугачко и на широко прича о појединим словима, вокалима, конзоиантима, о утецају јоте и т. д. Неје заборавио да подуже говори и о степеновању вокала, тој већ застарслој теорији! — У другом је делу наука о облицима. Ту је деобу именица узео као и Броз на пет врста, снојивши у ирву врсту именице муш. рода на ђ с им. ср. рода па о (е). На етр. је 68 деоба глагола по глаголској основи, али се ње по том не држи, већ Лескинове деобе по осиови садашњега времена. — Страном 100 почињу „Синтактични особености". У том делу говори о двојини, па и о члану, те умеће ону теорију о ностанку члана у бугар. језику, коју је већ застуиао у својој диеертацији „0 с1апи и ћи§агакош јегИш" (2а§геђ). Додирује дал,е поједине вадеже без прсдлога и с предлозима а с њиховим значењима. 0 инФинитиву, деоби глагола но трајању и о временима јесу последњи параграФИ ове граматике. За овим долази на стр. 143—153 „Образци ст> поправено правопнсание", а од 154—172 „Образци изт> старобт.лгарскит'6 паметници", и то из зографскога, маринскога и асеманова еванђ., клочева глагољаша, еипајскога псалтирз, савипе књиго и супрасалскога зборника. Глаголске је текстове штампао наједној страни глаголицом, а на другој транскрибовао ћирилицом. Од 173 па до краја је „ РЉчникђ ". У овој књизи наћи ће ее: да је зубии глас «, а уснени м (20 етр.), да се г> у сриско-хрватеком говорило до 13 века, а да дј даје у о г п српско-хрв. само у \ да п^тв, р^ка рашчланивши изгледа овако: пон Н тб ровдка (стр. 15); да се ходђ мења као коств (стр. 42); да ,је 6. п. ј. ж. р. од кђш: ко |-6 и, итд . И ово је довољно, мислим, да укаже на „доброту" ове књиге. Беч. Ђ.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 0 У Црној Гори се конају близу древнога града Дукље (В1ое1еа) старине, које прегледа научиик II. А. Ровинеки. Ископано је много спомсника класичнс архитектуре. 0 У Салцбургу је отворен богоеловеки Факултет у католичком свенаучишту, а екоро ће се отворити јуридички и философски Факултет. Завешће се катедра и за словенске језике. 0 ПроФесор историје у паришком ОоПере 81ап181аз АЊег!; Ма1е позван је на две годиие у Београд ,ча нредаје историју краљу Александру.
САДРЖАЈ : Несништво: Дум Баришини Јасли. Мрки вук. — Поука: Женеки карактери у старој Византији. — Књижевност : Првенци „Срдске Књижевне Задруге". Муза Достојевскога и Муза Ивана Тургењева. -- Ковчежић : Књижевни прикази. Нроеветни гласник. ,,СТРАЈКИЛОВО" излази сваке иедеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 дииара на годчну. — Ругсописн ее шаљу уредништву а нретплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.
Издаје књижара Луке Јоцића.
Штампарија дра Павловића и Јвцића у Новом Саду.