Stražilovo

-чз 233

(обично су они у колибама), али су оне озго наткривене, готово онакокао и грааови 8 но ЈГици. Да је земуница њекада било иу данашљем Земуну, дознало се при копању подрума за вино (лагума); 9 но ове су морале бити налик па оне, што су их стари Германи нравили, само што нијесу озго гнојем (ђубретом) ни мало потрпане биле. 10 И оне земунице у западној Јерменији бјеху скро8 У Даничићеву „Рјечнику из кљижевних етарина ерпских" ријеч ,,Тр<1П1\" ииа два значења; Пајеронсам каже, да „не зна шта би било на мјесту на којем стоји: земљи је дркве св. Ђурђа на Србшори ишла мсђа до траиа србекаго", то се госп. Калужниацки подухватио, датачније одреди оба значења овој ријечи („ХЈеђег Дје Ве(1еи1ип^ Леа аШеЛЈвећеп трлпк" у ХП свеску „Агс1т"-а, стр. 636). У додацима овом чланчићу (XIII свезак, стр. 319)дошаоје овај писац ио рјечницима и на значења, што се данас у народу чују; а особито је знаменита биљешка уредникова, госп. дра В. ЈагиНа, да се ријеч „тран" чује у хрватској „горњој крајини". На позивање на тај крај јавио сам уреднику „Агс1ну"-а, што сам знао о трапу. Па и овдје истичем, да се за трап ископа дугуљаста четвороугласта јама гдјегод близу куће; кад је порожена (т. ј. метнуте су три четири главе рогова) г жиовчице прибите су, дође по њима стара шимла (шиндра), сламурика, бујад, комуша (кукурузовина), што ко већ има, а сврх свега поздер, пљева и земља, а најзад и бусење, само да је у трапу топлије. С једног краја оставе се враташца, куда понајвише потрбушице улазе дјсца, да изваде што ван. Скидати онај кров озго каже се : разваљивати трап, а кад је еилом разваљен или се сам срушио, вја она јама; јамачно су овако разваљени били трапови, преко к-ојихје она „баба прескакала". У траповима — пише ми Ј. Богдановић — држи народ осим кромпира „и остало ввлење, као н. пр. корабу, рокву, а гдјекоји и пријеранке" („пријеранак" је исто што и „извода"). Јамачно је од истога коријена изведеиа и ријеч „утрапити". У Црној Гори кажу „трапу" нор (Љ. П. Ненадовић), а и А. НикољиЛ писаше: „Кромпир треба у више трааова сместити, како ћемо редом један по један отварати и из њ.та кр. мпир за потрошак извадити". Но овај писац одговара и на питање: „Како би се жито, које је задрј од жптне јаме или иначе од влажног мјеста добило, употребителним учинити могло". („ Чича СреНков лист " аа годину 1847, стр. 108 и 39). 3 1§. 8 о р р г о п, М о п о §т а р ћ 16 топ 8еш1т ипс1 ТЈт§ећш1§, стр. 60. 10 „Б1е (хегшапЈа (1е8 С. ТаеИиз" (пријевод дра М. Обербрајера), 16.

вишта и за л>уде и за стоку и за жито и вариво. На опет је било вино у посебним јамама закопано, 11 готово као што се и у светом писму напомиље „ сакривено благо у пољу, шненице и јечма и уља и меда". И ако се ио нашим крајевима човјек извукао из оваких земуница и склонио своју главу у куће на земљи, оиет милиони људи пребивају и сада још у земуницама, али у сјеверним крајевима Хине. Лијепо ли је Ф. пл. Рихтхофен онисао ове крајеве и подземне стаиове. „Догађа се, да се у којој плодној и веома насијаној долини не види нигдје ни једна кућа. За луду пита човјек сам себе: а гдје живе ти .људи, који су то све обрадили ? докле не наиђе на одсјек од леса, 12 који са стране обрубљује долину. Тамо иак врви све једно као кад се дарне у пчелињи рој, јер од свуда извиру људи иза оних жутих земљаних стијена". Трапови и житне рупе сјећају пас на она давна времена, када је човјек у опће глави својој тражио уточиште у земљиним њедрима још за живота свога; а што се тиче „житних руна" на по се, ваља нам знати, да су и Римљани и Грци са „рупом" попримили и туђоземско име „зниз" 0'ро?) за њу. Прем да ми је права намјера била, да се што боље упознамо са житним јамама по Бачкој, не ће ми се ваљда замјерити, што сам потегао примјере из народа и из књижевности, само да се увјеримо: да је овај старински обичај владао и по оним крајевима, куда данаске сасипљу жито у кошеве, у стублине, у каце и у амбарска ока. 11 „X е п о р ћ о п'з А п а 1) а 8 1 в" (пријевод дра М. Обербрајера), IV 5. 11 Лес или „жута земља" јесте иловача, у којој има но мало пијеска и вапненца; од Вуковара до Земуна од њега је н. пр. десна обала Дунава, а распознаје се по том, што се стрмо одроњава. Но нигдје на евијету нема ове „жуте земље" онолико нагомилане као у Хини. Мојо Медик