Stražilovo

-га 234 е>-

Ф КБИЖЕВНОСТ & ЛЈ~\ЈЛЈХЈ*\Ј-'\Ј Т^ГХ/'"'"'\У'\ЈУ® \УЛЈ-^Г \Ј\Ј-ЛЈ~\У

«?

„ЈЕЗИКОСЛОВНЕ" КРУПНИНЕ

(Свршетак) На стр. 88: Ово склоне Ивана, да посдуша Мужевића. На стр. 88: Док се је Иван облачио с иомоћу иношп. На стр. 88. Њему је једаред нало па ум, да би могао Мчдлену саст-ти. Све се ове днне тога бојао. На стр. 92: Из времена Француске страховладе. На стр. 92: Кад јој је Иван руку пољубио, она се завјесила о његово раме. На стр. 92: Што је његов стриц од земана желио и настојао да би се Иван с њоме зарг/чио. На стр. 92: Но ипак се не доимаше никога ова љепота зач п рпо, јер је из ње читаве струјила хладноћа. На стр. 92: Пратећи теччј забаве. Једино би се својој теци који пут насмиешила. Котроманићу тек да је некако одздравила. На стр. 94: Не би ли с тога настала зи ирека братовој женидби. На стр. 94: Па и био је барун аристале вањштине иислиеђене од матере. На стр. 94: К тој црној коси иравиле су сјајне крунне модре очи дражесну и необичну онреку. На стр. 95: Није ни с ким разговарао, већ без мисли листао час у „А&гатег роШвсће. 7л\ћт^" час у ,А%етете ЛелЉсће Виг&ег- пп(1 Ваиегп-/Сејтп§', где је тек припадом зачитавпо и доаис из Хрватске. На стр. 96: Овдје стоји црно на бијелом. На стр. 100: Сам Иван такођер није иоњао ништа. У први се час тек толико сабрао да је узмогао сложнти забуњени смиешак и доста неспретан поклон. На стр. 100: Али овако му се готово глава мутила. На стр. 100: Да Мадлена само хини равнодушуе. На стр. 1.03: Али зато смо се ми борили виекове и виекове на свим бојним иољанама свиета. На стр. 103: Како је био у салону и у от-

мену другатву, трсио се, да, не иремјери у изговору , у кретњама и у циелом свом начину. На стр. 104: Мајка јој никако није хтјела признати, да је већ одрасла, па желећи још увиек, да је свиет држи дјететом, иије јој још доиуштала иосве дуге скуте. Зато јој је одјећа ирестајала доста високо над глежњима■ На стр. 104: 0 ја сам господина Бараковића истом —• истом — касно састала. На стр. 105: Моја најдубља служба вашим милостима и славној господи! — проговори гласно, док је доста бучно улазио у салон и изруковао се с првим Луцијем Мартићем, својим вршњаком у годинама и другом са школских клуиа. На стр. 106: који је циело вриеме дрхтао од весеља. На стр. 107: Ну овај му тек нешто затунђа. На стр. 108: Зато одлучи, да се куда сирође. На стр. 108: Ниесу могли схватити, што љубезни млади господин, сусјед њихов, не иоиостпне код њих, да по коју риеч прозбори с њима. На с/гр. 114: Син је нешто и од ње имао, особито су очи наличиле круаним још увиек красиим очима матере. На стр. 116: Журимо се, дјецо, дауредимо ствари, а онда ћемо сјести к вечери. На стр. 117: Мајка је истина запалила лојаницу своју, да и.зиђе у кућанском иослу. На стр. 118: Највише му се свиђа она: „Рано зорјом"! — и Марија у.зме својимугодним алт-гласићем гунђати ијесмицу. На стр. 118: на се за часак врати наирЛен књигама. На стр. 119: Госпођа се није дала наговорити, већ је нослала но своју негдашњу собарицу, удату за некога бријача у варошу, па је њој повјерила, да обнови иреклоњске шешире. На стр. 119: Кад је пак на дан банова долазка рано послије подне стајала пред зрцалом са обновљеиим шеширом на глави и морала си иризнати, да јој шешир предивно стоји, па да му се не иозиаје двогодигиња старост.