Stražilovo

-кз г>-

„Оваке му пак да гласе. 63 у Будиму кад га срете: „„тргај, тргај, сиједе власе, тужни с/гарче, с (нбог) худе штете. „„Госиоство оте и исиосијепа 04 тво.је војске цар огњени; Гргур, Стјепан наша дјеца робови с/у ослијеиљени. „„Чуј, ке (које) ми су синци милн 65 но једному сад глиснику плачној мајци поручили трудне (мучне) гласе, згоду (догађај) прику: — Срце ће се тве (твоје) нанола 60 расцијепити мајко тужна тва ( гв"Јо ) два синка, два сокола два слијепца су и два еужна, — Ти по свакој свијета странп 07 гледаш мајко на дан био; нама се је зрак сунчани мл ађахн иј ем у гр аб ио. — Разлог бјеше: ми двојица 08 да (што) смо штапак ћаћку и теби! с ћаћком старцом ти старица да иас водиш, сад је тријеби. — Али слуша,ј сву иезгоду 09 и наш тешки јад немили: с очима смо и слободу слатку и драгу изгубили. — Када будем, мајко, тамо 70 међу угрскијем госпојами, тужна мајко мисли само, ке (које) ћеш хвале подат' нами •Теда ( дали ) ријећеш (рсИи (Геш) 71 имам жива ја два сина, два јунака, у ких ( којих) стоји и ирибива мога срца радос свака? Два сина имам. моћ' ћеш ријети 72 (ре/>и), ну два слијепца, ну два роба;

отеше ми их Турцп клетп. и сада ми их држе оба."" „С несрећнога сегај ( овота) гласа, 73 к.и му пода илачна љуби, старац деспот пуп пораза смртно ублијеђе, ријеч изгубп. „У жалости и у болести 74 становит (неиомичап) се омрамори (скамени), али ко (качо) се пак расвнјести .једва овако проговори : ,,„Од када смо изгубилп 75 сва ина (друга) добра ми на свитп (свету), настојмо се турској сили сужњп у старос не учинити. „„Вјерна друго, са мном ходи, 70 пут славнога Дубровника, гдје се госту у слободи држи вјера свим (сасвпјем) келика."" „Али Мурат будућ слпигб, 77 - 1.)урађ десиот са свим благом у Дубровник да је отито, слободом се штитит ' драгом, „прешно ( журно) отправи иоклисаре 78 (иОслани е) к Дубровнику свијетлу граду, к-незу и вијећ.у шљући даре да му у руке г 1Лурђа даду; „или инако он заиријети 79 у крваву љуту бо.ју да ћ.е на њих (њихов) град подрпјетп царску огњену сабљу своју; „ну Дубровник сред покоја 80 к® од слободе круну стече, с мита од злата, с пријетње од боја од вјере се не иорече, „тако да исти цар охоли 81 чудећи се тада кличе: ци.јећ (због) тве' ( твоје) вјере крепке. толп вијек (; увнје.к) ћеш живјет' Дубровннче !

»54—81. II.I про.здћс 18+0 год. удари Мурат на Биоград; дссиот одс у Бар у Нриморјс и почнс радити, да сс с иомоћу Мдстака и Ца,риг])ада ивмпри са султаном, али Мурат и тамо наетаие да ухвати таста; деспот поб.јегне 1441 тајно у Дуброниик, чији је (5ио гра1јанин; тада Мурат баци дсснотовићс у тамниду и оелијспи пх а од Дубровника натражп да му издаду деспота, обсћавајући им 'Вурђову земљу од Бојане до Котора н всликс трговачке повластице ако тако учипе, а иријстоћи им пропашћу ако му не учине но жсл,и. Ну Дубровчани пс убојаше сс пријетње, не нолакомишс сс на обсћања нсго одржашс дјсру, а Т>ура1> ее сам уклони из Дубровника и оде у Угарску. (По Српској иетор. Љуб. Ковачсвића н Јовановића). — 7.'!. љуби , данае: љуба, жеиа. — аун иорапа, као поражеп, убијеП. — 70. Дубровник бјспге познат са својега дочекап.а н љубави према гостима особито ирема ерпској господи; кога би Дубр. нримио у сво.је окриље тај могатпс мирно спатн. Годипе 1400 нов.ембра 30 поносито пише опћипа дубровачка. кнсзу Павлу: „јср имамо записе и слобоштинс од цара СтеФана (Душана), да твогоде чловек или влаетелин или владалан или нни којигодер чловек убсгнс у Дубровник, ако би всс благо од света унел собом или ино што учинил, да му јс вера п слобода и да си морс слободпо стојати" (Пуцић Сиом. 1868. писмо 59 стр. 33). — 77. слоб. се штџтит' др. } да ее заклони драголг слободом, која владаше у Дубр. — 78. кнез и аијеИе , Дубровиик бјсше све до овога вијека (док не потпаде под Аустрију) ариетократска рснублика, којом владашс велико вијеће (као нар. скунштииа), укојем бјеху властела п слободни грађани; извршна власт бјсше мало вијсће е кнезом, којс бјеше као п.скн одбор великога нијсћа.