Stražilovo

чз 402 сз-

Гвоздеиом опа руком пад целим светом влада • Мепи мак тужиу, бопу остаје само пада На оне дивне, чарне н мномирне дане Пролеће када гране.

1892

Борис

М—у, у Барап.м, тик под соларом је скела, на којој се прекози преко Дунава у аду. Половииа имап.а М—ског је у ади те радиим даном многи нрелазе онамо, да обрађују своју земљу. Већ раном зором на скели је тако живо, као да си на вашару. Свака иародност има своју комну. Мађари и Шокци, којих је у М—у највише, имају но две, три, а Срби, којих је мало, само једну. На комни редом су сваки дан тто два „ордоиаица" иде то опако редом с куће на кућу, био богат или сиромах. Тако је долазио ред и на Ненада Змајевића... Наслонио би се он оида на крман, сукао би дебеле брчине и погледао па бајир, да ли ће наићи каква српска кола... На би се ириближио кл.уну компе и помогао опом, ко дође, да уведе коп.е без вреда. У М—у је већ од давпа зематта у моди држати чиле и бесне коп.е, те с тога има кад и кад муке. док човек уведе младо кл.усе у компу — али, када је чича Ненад на крману, онда ни бригеша Нричају, да је једпом бесиа ђогата ни пет ни шест, већ баш унео у компу! Ко нознаје чича-Ненада, а пе зна за „регулу" о преважатт.у иа комни, чудио би се, од куд чича Ненад па крмапу? Ко ли, шта ли, сломи н.егов ноттос, па да га тако иревије, да га доведе до крмапа? Њега, ттајбол.ег газду у М—у, кога познаје велико и мало од сваке вере! Ко пе зпа за скупштину Срба земл.оделаца, када набавише себи комиу, и када је чича Ненад изјавио, да у том питању нема газда ни еиротин.е и да је он ириираван први стунити у службу за ошпте добро — тај се збиља мора чудити. . . Шокцима то још и данас пе иде у главу те га ио који иут ослове:

ДРАШКО Прпноветка Стевана Ради&а <), вирицу му, газда Ненаде, н

ти

баш.

„Е, гле, а нтто не бих? За тито ми је Бог дао ове мишице? ..." „Та знам, свићу му. . . Ал' виш, наш баћа Фраљо не би . . . а има мање пего ти.. ." овде се на то не гледа . . . ја пн-

^х.

Што

сам оол.и од других. . . нека је I>оту, који ми даде вредне синове те раде.. Такав је он. Газда, али се није поиео. Има три сина као три сокола. Најстарији му је ожењен, средњи је на реду —■ дошао је скоро из солдачије — а иајмлађи је још опде. Пуна кућа свега али имао је Бог коме и дати. Не ћеш наћи у М—у Србипа, који није код чича-Ненада поптто чашу вина; не ћеш наћи сиромаха, који није у невол.и добио осмак жита, иа кад је требало иоваца, смока и свачега. Сваком је он био добар. Имао је само једну слабост — био је до крајноети попусљив према својој жени. Али га то пије једило, је]) је видео, да су такова и многа господа, а и стрииа Ксенија — жеиа му — чувала је достојанство куће. . . Од како је ожеиио свога ирвог сина, као да му је иестало у души оне веселости, коју је дотле осећао. Иеки су ово тумачили, као да је иочело код њега тумбе. . Говорили су, како је узајмио од Чиве новаца, како је овај банкротирао, како су веровници узели меницу, . . . па за то је невесео. Но који су овако мислили, нису имали право. Ненад није никоме дужатг, а менице је потписивао само својој „брапџи", наорима. Бог ће га знати, зашто је невесео. Комна се напунила — јоттт могу стати само једна кола. Шокац неки замоли, да га повезу, јер се њихове комне јотп ниеу