Stražilovo

чз 426 Бз-

ња. Онај са свим природни и верни израз дица у болане ћерке, оне леио нацртане руке њене остареле мајке, оне боре на мајчинулицу, све то карактеристише уметника као првака. Фирле је млад човек, можда му је тек тридесет и пет година а изложио је до сада ио разним изложбама, колико је мени познато, само пет слика, али и то мало радова карактерисали су га као уметника, који влада неизмерном техником и големим посматрачким даром. Сваки лик, који он нацрта, одликује се силном истинитошћу. Његови ликови изгледају нам као да, заиста у простору слободно стоје, а не да су насликани, тако су иластично изведени. Све то уметник постизава згодном употребом зрака и светлости, која је око тих ликова. Или погледајте ^епге-слику „\Уе&тис1е" од Хуга Кенига. Слика вам приказује слабу и нејаку девојчицу, која је накупила по шуми сувади. Упртила корпу са тим дрвима на леђа, али, које од умора, које од слабости, не може даље, него села на чистину у сред шуме а покрај ње верни јој пратилац, неко малено нсетанце. Див 10 је уметник извео оно суморно, облачно небо, верно је нацртао и оно шумско дрвеће, али најленше је изразио патњу, беду и невољу на нежном лицу оне још тако млађане девојке. Ко хоће да види католичке калуђере и свештенике, којима је најмање досадио пост и дуга молитва, него ко.јима је више пута додијало пиво и вино, тај нек погледа §епге-слику ,, К[о81е1'ке^еЉа1ш а од Грицнера. Слика вам приказује католичке калуђере на, куглани. Све сама дебела лица са задовољним погледом. Неки са чашом а неки са бурмутицом у руци. Најдивнијаје позитура оног побожног брата, што ће да баци куглу. Остала његова дебела браћа упрли поглед неки у њега а неки у куглану. 1п) у онште ужива да гледа ту голобраду, ћелаву браћу, са лицем иуним као месец и велнком трбушином, у подруму, у кујии, на куглани, при картању и при осталим земним уживањима, али само не као слуге божје, тај нека иотражи радове тога уметника. Онјењихов живот врло добро нроучио и само сликама из живота католичких калуђера иостао је чувен сликар. Свака његова слика одликује се добрпм цртањем, изврсном карактеристикум нојединих лица и ленотом боја. Даровити уметник модерног нравца ЈГудвиг

Детман изложио је ^епге-слику „НеШ^е Касћ!:". Тема, коју су најрађе изводили сликари XIV и ХУ века, изведена је овде у чисто реалном правцу. Ту има три слике. Прва слика приказује нам рај са змијом, друга сиромашну колебу, у којој се родио Спаситељ, а трећа крст, на којем је Христос испустио своју душу, дакле рај, Јерусалим и Голгота. Рај није најлеише ириказан. Не знам, да ли би се коме доиадало вековечно боравити у томе рају. Подобност уметникова најбоље се опажа у средњој слици „Јерусалим" или „Рођење Христово", које навешћују силни анђели сакупљеној светини. Из колебице, у којој се родио Спаситељ, указала се светла зрака и њоме обасјани анђели крећу се, да навесте свету најдивнију вест. Народ, очаран том натприродном светлошћу, пада на колена и својии држањем тела и изразом лица, и нехотице иоказу.је онај силни утецај те небеске нојаве. Трећа слика приказује разаиетог Христа са ранама, из којих не тече црвена крв, него, по изради уметниковој, нека црвена ужарена маса. Цела слика иоказује уметников дар за композицију и врло фини укус за боју. само што није свугде одржао ону мекоћу, љупкост и нежност боја. У карактеристици појединих лица и у леиоти боја одликује се Бокелманова слика „Те8(;атеп18аМа88Ш1^". Мисли, жеље и осећаје, ко.ји се крећу у души и срцу појединих особа, уметник је вештачки приказао у изразу лица и држању тела. Овај уметник слика само оригиналне сцене из живота, где може на нојединим особама да изрази дубоке мисли, силне осећаје и буран живот. Мађарска уметност није најбоље заступљена на овој изложби. Ту су чувене нортретисте Г Б. Бенцур и .1. Хоровић са врло лепим радовима. Ту је ^спге-сликар Т. Маргитај са, сликом „Пег ег81е ЧУеећве!", из мађарског народног живота. Овај, у први мах са свим обични сликар карикатура за врло кратко време тако се усавршио, да данас врло вешто израђује и јаче карактере. Слика приказује двориште мађарског магната. За столом показује отац своме сину његову нрву меницу, на коју је подигао од Чивутина доста иоваца, па сада Чива ноднео оцу меницу на исплату. Негодовање очево, брига мајке и сестре, озбиљност надзиратеља добара, све је то уметник врло вешто изразио на лицу